Prosvetni glasnik

15

воде. Међу тии, исти се задатак налази и у I св. на 44. страни и тамо је издожен цео рачунски рад, по коме је резудтат 15,о7 96 з2 кб. м. Очевндно је, да један од ова два резудтата није тачан. 13. На 75. стр. у 16. задатку треба у резудтату да је 27,18 1 Км. а не 27,18 0 Км. 14. На истој страни у 17. задатку ногрешно је стављено, да за патосање једне собе, под издоженпм погодбама, требл 156' 4 ком. дасака. Ношто површина те собе износи 48 .7 5 кв. м. и ношто 156% ком. дасака (од 1'/ 2 м. дужине и 1 5 м. ширине) не износи тодико, већ само 46 ,8 7 5 кв. м., то би остадо непатосано још 1 ,8 7 5 кв. м. Ако се, дакле, хоће педа соба дапатоше, онда треба 162/ ком дасака, т. ј. 6 1 4 комада више, но што је писац израчунао. Све остадо, што има у оба дела Рачунице, махом је врдо добро израђено и тачно. Ово особито важп за други део њен. Према свему што сам навео, моја је оцена: да се за први део Рачунице г. Врсадовића не може допустити, да се и по њему (поред Рачунице г. М. Михаидовића) „може предавати у првом разреду гимназије," из раздога које сам нобројао. Што се тиче другог дела, исти се може пустити у наше гимназијеи реадке, кад се у њему исправи све што је као погрешно обележено. У прилогу под . • и .([• част ми је вратити оба посдата ми егземпдара, у којима ће се овде онде наћи по која омања исправка (од моје стране) 0 којој нема помена у овом реФерату. 18. Аирида 1892. год. у Београду. С одличшш поштовааем Стев. Д. Поповић, За овим су прочитани реФерати г. ЈосиФа Ковачевића о првоме и о другоме деду ове рачунице. Први реФераг гдаси : Главном Просветном Савету. Писмом својим од 18. Марга ове год. СБр. 32. упугио ми је Главни Просветни Савет па нреглед ,Рачунпцу" удешену за све средње закоде Краљевине Србије и за самоуке П део, рачунање обичним разломцима. Напиеао Н. Врслловић проФесор. Част ми је Главн. Просв. Савету поднети своје мишљење о томе делу. Још прошле године поднео сам извештај о 1 деду и у њему нагдасио, да ваља потражити од писца, да цедо дедо поднесе на реФерат, јер тек тада се о овој рачуници може тачно реФерисати.

Овако може да се по нешто каже само о појединим нартпјама, а шта ће бити са III делом, који је најважнији, то се незн"а. Кад сам захтевао цедо дедо, да се поднесе, го сам учинио из пуно раздога, јер програм из рачунице, онакав какав је сад, не одговара своме цпљу, нарочито ако се узме у вид проценат ученика, који завршује своје школовање са II или III разредом. Претерано излагање метода за решавање појединих задатака одузима ученику и оно мало времена, што ће га исти провести у шкоди; те тако од пет начина решавања ученик не зна нн један како ваља и улазећи у обичан живот, он не осећа никакво знање из рачуна. С друге стране опет неке се нартије багателишу па се тек само по нешто о њима рекне, н. пр. о верижном рачуну, којп по неким писцима нема практнчне вредностп, па га назпвају јадном вештином. — То неваља, јер у Енглеској, где је заиста време новац, рачунају свуда верижним рачуном п сматрају га као веома важно правидо. Неке партије опет предају се из рачуна да не рекнем погрешно, као што је то са рочним пда- ( ћањем, дисконтом и др. — Ево то су разлозњ који су ме руководиди, кад сам захтевао цедо дело, јер у III деду лежи тежиште, тај део ваља да је са ведиком пажњом и одабраним програмом обрађен, ако писац мисди да својим делом користи школи и самоуку занаџији или трговцу. Што се тиче овог II дела рачунпце имам да кажем то, да је исти израђен у оном обиму и с истом пажњом, као и I део, но ипак имам да приметим ово : Код обичних раздомака стоји н. пр. 7 / 8 ; 4 / 5 ; % и т д., а нигде се не каже како ваља то прочитатп, па с тога су ученицима нејасни задаци на стр. 30. иочето од задатка: „преставнте обичним разломком 40 и. д. у деловима динара". Па на даље. Меето речн „смешан' 1 број, мисдим да је боље казати мешовит број. На стр. 31. т. 86. стоји како се сваки обичан раздомак може претворнти у десетац; то правидо није јаено за ученике а и сам иример, за то наведен, није постуино решен; да се бар тиме ученик помогне, већ је само готов резултат наведен. Шта ди ће самоук, који ваља сам да учп ову књигу, без икаквог упуства. На страни 32. исте тачке, наводп писац број 71 као несавршен број и веди, да он показује колпко се пута може пречник круга „опружити" на његову периФерију. Реч оаружити овде није згодна, нарочито кад се узме да је круг крива