Prosvetni glasnik

случајима могу постићи у домовини, то при пријави за наставнички испит да се докаже вишемесечно бављење у иностранству. Из практичких је разлога за саветовање, да се слушаоцп за Француски језик упуте на новофраицуски семинар университета у Женеви, Лозани или Невшателу. 4. Наставнпчкп кандидати, који имају квалиФикацију за наставу у новим језицима и за више разреде, треба половину своје пробне године да проведу у Енглеској и Француској или у једној од њих и да ее тамо нарочито одаду поред свог практичкога усавршавања нарочито изучавању земље и народа. 0 тога ваља узети на ум, да се поради на међусобној погодној вези и да се изучавање у иностранству удеси што више једнолико. 5. Не само државне просветне власти, већ и веће општине и управе завода имају интереса у томе, да већим одобравањем путних стипендија и одсуства унапреде и осигурају успех наставника нових језика. 6. Да би се наставницима, који су већ у служби а којима није могуће да походе иностранство, дала бар до некле прилика да се усаврше, ваљало би на згодним местима установљавати четиринедељне курсове о расиусту , у којима би Енглези и Французи држали предавања из страних језика, и у којима би се дала прилика за употребу странога језика и дале методске напомене. 7. Згодно је, ди се наставнички кандидати за нове језике за време своје семинарске године упућују нарочито оним заводима, за чије се управитеље може претпоставити разумевање и ингересован.е за праве задатке наставе у новим језицима. По ,2еИ;8сћпГ1; Гиг с1аз Кеа18сћиНуе8еп". Дилер. Интернационадни конгрес за експерименталну ПСИХОЛОГЦЈу, држан у Лондону од 1. — к.августа 1882. 1. августа је отворио конгрес председник, проФ. 8Г(1§тск. Конгрес је био веома јако посећен а заступљена су била оба пола. Предавања од општег значаја држана су пред целим збором, ПроФ. Вагп (Аћегс1ееп) је говорио »0 методама исихологиског исиитив ања". ПроФесор ВгАдтсћ (Копс1оп) «0 халуцинацијама у адравих"-. ПроФ. Сћаг1ев Шсће1 /Рапв) држао је предавање в 0 будућности исихологије к . Нагласио је, да трансцендентална психологија (видовитост— с1а1ГУоуапсе преношење мисли итд.) има исто тако права да постане предметом научног истраживања као и свака друга грана психологије, која је ближа физиологиским питањима. ПроФ. Раи1 Јапе1 (Рапз) предавао је о абулији (болест воље, обично спојена са меланхолијом), 6о-

лесници су свесни о својој нерешивости и увиђају потребу делања), проФ. У/Иће1т Ргеуег (ВегПп) је прочитао састав »о иостању бројева' ( , а Шсће!; је прочитао састав в о сензибилности у же на с< што га је скупу послао проФ. Севаге [^отђгоае (Типп). Посетиоцима су раздавана у изводу штампана сва предавања која су на скупу држана. Ово је у многом олакшало разумевање предавања, држаних у три језика. Специални темати држани су у секцији А за „неврологију и психоФизику« и у секцији В за хипнотизам и сродна питања. Од огромног броја пријављених, држаних и недржаних предавања, поменућемо само ова : ПроФ. МппаГегђегд (РгеЉиг§-) : Психофизички основи освИања. Испитивати треба права, свакидашњим животом изазвана осећања (живље задовољство и незадовољство, љутњу, нерасположење, радост), а не вештачки изведна осећања у лабораторијуму. У нормалном расположењу полази нам за руком, да на једном малом апарату покренемо резу тачно за 10 одн. 20 см. и поставимо на одређену тачку. У стању озбиљном и клонутом су сви покрети мали, а у раздраженом и веселом велики, у првом случају су импудси слаби а у последњем антагониска су задржавања слаба. У незадовољству су покрети опружања мала а покрети скупљања велики, у задовољству су покрети скупљања мали а покрети опружања велики. У задовољству аостоји ј ака тежња за оиружањем, а у незадовољству за скуиљањем. У оба случаја је појачана инервација. Што се ова јавља час као опружање, час као скупљање, то се по Мипв1;ег1)ег^-у може довести у склад и са осталим појавима. (КГКег, Ко11е1;-ов Феномен). ПроФ. А. Еђђтдћаиз (ВегПп): Прилози ка теорији виђења боја. Како Јоип§--Не1тћо1(;2-а, тако ни Неип^-ова теорија не може се безусловно примити. Ећћтгћаиз мисли да се Непп§-ова плавожута супстанца може идентиФиковати са пурпуром вида. ПроФ. 1лћгпапп (Сорепћа^еп): Ексаериментално истраживање о односу између ресиирације и иажње. ПроФ. А. 8сћае{(ег: 0 функцијама иредњих режњева мозга. Доказ, у друштву са Ногв1еу-је м, да ти делови мозга нису никако седиште за интелектуалне Функције. ПроФ. С. РгапћИп: Нова теорија о осеКају вида. ПроФ. Неутиппв (Огоптдеп): Задржавање иредстава. Ово веома интересантно предавање изазвало је врло живу дебату. ПроФ. Ргегге Јапе1: 0 губитку иамћења, о нестицању сећања. ВбгШоп (Рапв): Примена хиинозиске сугестије у васиитању.