Prosvetni glasnik

112

НАУКА И

НАСТАВА

ГРЧКА ДРЖАВА И ЊЕНЕ УСТАНОВЕ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ МА^ЕДОНС^А ДИНАСТИЈА (једна књига из папаригопулова дела : „псторија грчког народа") (НАСТАВАК) Под македонском династијом није било никаквог избора, па није било ни прилпке, да се тражи пристанак војске п народа. Проглашавање је било без тих драматичнпх догађаја и свршавало се уредније и једнообразније, ма да је било тако псто сјајно. Сенатори и достојанственицп царске гарде, у униФормп, заузимали су разна одређена им места у двору, да дочекају и прате новог цара. Кад је све било спремљено, цар је излазио из оног одељења двора, које се назпвало „АвгустеФе" огрнут тзв. скарамапгијом (војничким плаштом) и обучен у порфирну сагпју (врста војничког одела), у пратњи китонита, и одлазио у друго одељење двора, тзв. онопус. Тамо су га чекали патрицији и ту је било прво званично примање, или као што су тада звали, „дохи." Управник свечаности (телетарха) викао је „заиоведајте", а натрицији су пожелели „многа, срећна лета". Отуда је цар, праћен и патрицијима, ишао до тзв. великог конзисторијума тј. велике дворане, где су се држале седвице сената, а где су га чекали конзуларп (ипати) и сенатори. Ту је цар сгао под пебом престола, а патрицији п сенаторп клањали су се и метанпсали. Кад су устали, цар је давао знак препознту, а препозит силенцијарнју, који је говорио: „заповедајте", на шта су свп пожелели: „мпога, срећна лета." Одатле је цар одлазио у цркву кроз царску гарду и народ, којп се у проласку цареву крстио. Цар је улазио ире свега у тзв. метаторијум тј. у засебно одељење, које му је нарочито за то служило, да одатле слуша службу, да се по потреби одмори и да се огрне одеждама потребпим за разне церемошуе. Кад је дошло венчање (крунисање), ту је цар огртао тзв. дивитиснон и циракион (царске одежде), за тим одлазио са патријархом и палио свеће на сребрним светњацима, молио се пред светпм дверима. Пошто је по ново упалпо свеће, попео се на амвон са архијерејем. Ту је патријарх најпре очитао молитву над хиамидом, а на крају молитве патријарх му је метао круну на главу. Чим је то било, народ је викао три пута „Свјат, свјат, свјат! Слава Богу на небеси п мир на земљи", а за тим: „Н. Н. великом цару и самодршцу (автократору) многа лета." За

тим је цар с круном на глави силазио са амвона и улазио у минаторију, где је, седећи на престолу, примао подворење свију виших грађанских и војних достојанственика, који су улазилиједан за другпм, падали ничице и љубили његова оба колена. При свршетку подворења препозит је говорио „заповедајте", и сви су пожелели „многа и срећна лета." Кад је све то свршено, чпњено је уобичајено благодарење и цар се причешћивао. На тај се начин вршило постављање новог цара под македонском дпнастијом. Кад овде сведемо све што је напред речено о нашој средњевековној царевинп овог доба, примећујемо, да је та царевина била и неограничена и ограничена, и азијатска и европска, и наследна и изборна. И може бити, да је баш због ових заиста разних карактерних црта њепнх могла да се одржи тако дуго према разним тешкоћама, које нису престајале наваљивати на њу кроз 700 и више година, стојећп на међи истока и запада и на раскршћу старог и новог света. Куропалати, постељници (паракимомени), василеопатори. Обично је сам цар вршио највишу управу у држави. Ади, као што смо већ казали, кад год је био малолетан илп иначе неспособан за вршење државних послова, под македонском династијом налазио се поред њега човек, који је узимао на се царско достојанство и вршио највишу управу, ма да није припадао царској породици. Но то није бпло увек. Дешавало се, да је стварна власт прелазила у руке једног од два највиша дворска достојанственика: куроиалата и аостељника (паракимомена). Куропалат, за кога НићиФор вели, да пма прво звање после владаоца, био је „онај, коме је иоверепо чување двора", а постељник (паракимомен) је био „чувар царске постеље." Под Л.авом, сином Василија Македонца, установљено је и друго велико дворско звање, звање василеоаатора, Цара Оца, које је дато први пут Стилијану Зауци, оцу друге жене Л.авове Зоре, и који је неко време био свемоћан. Тако исто Л.авов син, Константин ПорФирогенит, наименовао је, у почетку, за Цара Оца, таста Романа Лекапина, који је, међу тим, у брзо узео и достојанство и име царско. Други се Цар Отац не спомиње, док се многи свемоћни куропалати и постељници спомињу. Ваља уз то још приметити, да су за куропалате постављана по некад и лица, која су припадала царској породици, а постељници никад. Најзнатвији куропалати били су: брат Ираклијев Теодор, Варда, цара Михајла III уЈак, Лав, брат цара НикиФора Фоке, Катакалон Какавменос, ратни друг Исака