Prosvetni glasnik

РАЗНИ

ЗАПИСИ

141

које из Веограда. Они су тада на једном збору изјавили потребу да се оснује друштво наставника средњих школа. Ради тога изабран је нарочити привремени одбор, коме је етављено у задатак, да изради нацрт праоила овога друштва. Израђени нацрт правила нослат је свима наставницима на оцену. Према свима напоменама, које је привремени одбор добио од појединнх наставника, израђена су правила за ПроФесорско Друштво, која су се имала претрести и утврдити на ирвом редовном годишњем збору самога друштва. * Први збор Професорског Друштва Састао се у Београду о Тројицама 12. и 13. априла 1889 године. На овоме збору било је свега 128 наставнпка средњих школа. Овај је збор имао поглавити задатак, да претресе и утврди стална „Правила ПроФесорског Друштва®, што је и урађено на првом и другом састанку. На трећем састанку изабрана је стална друштвена управа, која се према друштвеним правилима састоји из девет чланова. За тим је на овоме састанку председник овога збора г. Др. Никола Ј. Петровић, прочитао своју расприву: »О ирофесорском иоложају у школи, у држави, у друштву у другим јевроиским државама и у Србији '). Приликом дебате, која је отворена о овој р:.смрави, многи су чланови збора изнели своје мигпљење о питањима, која су обухиаћена овом раснравом. * Други редовни годишњи збор ^Професорског Друштва « био је у Београду 9., 10. и 11. августа 1890. године, јер је чланом 30. друштвених правила утврђено, да се збор увек држп у Београду у првој половини месеца августа сваке године. На овом другом збору било је свега 108 наставника средњих школа, дакле 20 наставника ман.е него на првом збору. Да није ово знак познате српске карактеристике, по којој се ми за сваку нову ствар, у почетку, и сувише ватрено заузимамо, наравно док се та заузимљивост састоји у речима, а после све више хладннмо и постајемо равнодушнији, нарочито, кад треба радом засведочити своју оданост и заЈ зимљивост ?! За председника овоме збору изабранјег. Стеван Ловчевић, председнпк управе овога друштва, проФесор из Београда ; за потпредседника г. Михаило Мирковић, директор и проФесор нишке гимназије, а за секретаре^г. г. Љубомир ЈовановиК, проФесор II. беогр. гимназије и Оветислав От. Симић, предавач из Зајечара. За тим је прочитан извештај ') Ова је расправа штампана у »Просв. Гласнику*, свесци за месец април 1889. године.

друштвене управе о њеном раду и о стању друштва у минулој години. Из овог извештаја види се рад и кретање овога друштва и његове управе у прошлој години, у којој је било свега 230 редовних чланова. После тога прочитан је извештај о стан.у друштвене благајнице, из кога се види да је у прошлој години било свега прихода 4111*50 д., а расхода 2414-70 д., и да је број претплатника у овој години износио само 323. Збор је саслушао и једногласно усвојио п један и други извештај. Тог истог дана, у 4 сахата после подне, држана је седница филолошког одсе ка, на којој је г. Јован Несторовић, професор из Зајечара, читао своју расправу: »О живим језицима у гимназији"-. О овоме питању вођена је дуга дебата, али одлука није донета, већ је то одложено за доцније. Други састанак овога збора био је 10. августа пре подне, на коме је иретресано ово питање: 0 једноликој и разноликој гимназији, од Пере II. Ђорђевића. После многих говора о овој расправи, донесена ја оваква одлука : » Други ирофесорски збор наставника средњих школа Краљевине Србије мисли: да средња настава, ирема сувременом културном развитку, као и ирсма нашим ириликама, треба да има једнолики тии средње школе с иотребном бифуркацијом у вишим разредима". После подне била је седница ириродњачкоматематичкиг одсека, на којој је Ђорђе П. Рокнић, проФесор шабачке гимназије, прочитао своју расправу: „О развитку механичко-физичких наука која је само саслушана и о којој није вођена дебата, нити је донесена каква одлука. Трећи зборски саетанак држан је 12. августа пре подне. На њему еу извршени ови послови: 1. Г. Стева Ловчевић, проФесор I. београдске гимназије, прочитао је свој чланак: »О оцењивању и иревођењу 1јака а . Поводом ове расправе, а после подуже дебате, донесене су ове резолуције: а.) пДруги ирофесорски збор налази: да би било и иотребно и корисно, да се досадашње двомесечно оцењивање ученика замени тромесечним"-; — б.) Ђ Други ирофесорски збор налази, да би извођење годишњих резултата од оцена из иојединих наставних иредмета требало да врши разредни или ирофесорски савет, обзирући се на мссечне резултате, али их не сводећи аритметички"-; — и в.) „ Други ирофесорски збор налази, да се може усвојити начело да се бољи ученици (које би као такве обележио разредни или ирофесорски савет) иреводе у старије разреде без исиита". 2.) Претресан је предлог пожаревачког пододбора ПроФесорског Друштва: „О учењу живих језика". Збор је усвојш предлог овог пододбора,