Prosvetni glasnik

РЛЗНИ ЗАПИСИ

будемо кула светионица, онда морамо бити готови и на издатке у корист просвете. Ту ие вреди тврдовати, где су други издашни. Ја мислим, да на просвети не смемо никако штедети : јер просвета, ако неће приномоћи да се створи не знам каква велика држава, она ће за це.10 допринети, да се уједини Сриство. Даље имам ово да вам напоменем. Расписима које вам будем слао, скрепућу вам пажњу и на моралну страну васпитања, Мн само децу кљукамо знањем, а занемарили смо телесни и морални развитак њихов, оплемењиваље срца и душе, упућивање да буду добри људи, прави хришћани (или иначе нобожпи људи) и добри Срби. Треба се побринути и да њихова млађана снага има здрав стан, јаку н здраву храну, и да је у кући какве ваљане породице, а не да се мешају с последњим олошем другатва; јер, с ким си, онаки си. Ја не мислим да је добро, да на пр. 8 проФесора иду из разреда у разред, па сваки своје „отканта», а ђаци да буду остављени сами себи. Ето и зато треба заједнички да радимо, и ако сложно ради ш будемо и по једном плану,онда може бити успеха. Главпо је државно обележје стабилност; она је потребна и настави и целој просвети. Њу у нас много запљускују вали «плиме и осеке". Мењају се људи на управи, мењају се системе; не може ништа да се утврди. Против тога таласања основан је Просветни Савет, да он пррдставља стадност, перманенцију, да би се могло радити годинама по једном илану. Али, на жалост, видели смо, да ни Просветни Савет није могао да послужи као ограда, насип ; и преко њега се прешло, продрло, па је и опет наступила несталност. За то је потребно, да и наставници узму ту ствар у своје руке, заједнички сви да засгупају један план, те да гледају да се одржп тај ваљани план и онда, кад настане промена на врху. Ја за сада не знам бољега начина, до те «жнве ограде". Треба сваке године да дођете, те да се договорите, н донесете своју одлуку, шта има да се усавршп и поправи ; јер главна је репарација скупа ствар. Радите као добар домаћин, који узме зидарскога радника за домара, па чим види да му се кућа обија и квари, а он нареди, да је мајстор олепи и окречи. Тако и ви сваке године поправите по нешто. Сваке године по каменчић, па ће бити зграда лепа, чиста и употребљпва. Ја вас дакле поздрављам и молим, да ме потпомогнете у моме раду. Мислим да ћете бити задовољни, сви ћемо имати пуне руке посла. То је велики план, много има зарад; ко има вољу, он ће моћи рпдптн. Стечајем од страие министарства обја-

299

виће се, које књиге за школу треба да се израде. Данас је у томе велика незгода. Издају се многе књиге приватно за један исти предмет ; родитељи не могу све те књиге да набаве, а на послетку нису ни дужпи. Треба да идемо за тим, да за сваки предмет буде само по једна школска књига, која је прегледана и оцењепа као добра, да би могла послужити 10 — 15 година и онда би новчано питање олакшано било. Французи своје школске књиге и стереотшшшу, само да бијевтиније биле. Државној штампарији треба дати повластицу, да само она може штампати школске књиге, неке садашње откупити па продавати, а писцима дати већи хонорар. Иа тај начин могао би се штампати и сриски земљоиисни атлас (па и историски, ошнти и српски), о коме је данас на збору била реч. Надам се, да ћемо заједнички радити, и у тој нади нраштам се с вама". После министровог говора збор је овластио друштвену управу, да зборске одлуке достави г. министру па увиђај с молбом, да их по могућству оствари. На послетку је председник збора, закључујући састанке овога збора, пошто је дневни ред исцрпен, заблагодарио свима онима, који су чим било припомогли да се рад збора што боље изврши као: г. министру грађевина, ректору Вел. Школе, г. министру проспете и црввених послова и другим гостима, који су походили збор. * * % Као што се из напред изложеног виДи, рад овогодишњег проФесорског збора не одлпкује се мпого пи једрипом свога рада, ни особитим питањима по каквоћи и количини. Напротив, у многом погледу заостао је иза радова на пређашњнм зборовима. Истина, његов објављени дневни ред био је доста обилат, али се није извршио. Томе је узрок, што многи расправљачи не само нису дошли на збор, него нису ни своје расправе послали, а то иије требало да буде. Такав њихов поступак свакако је за осуду. Треба се постарати да то од сада не буде, јер је ПроФесорско Друштво и за ово кратко време показало, да је оно веома корисна установа и за школу и за наставнике, а и за просвету у опште, зато га и треба свачим помагати, како би се оно не само одржало, него и у сваком погледу унапредило. Таквим жељама и ми завршујемо опис рада о овогодишњем збору ПроФесорског Дру штва.