Prosvetni glasnik

381

САСТАНАК 568-ми о. маја 1893. годане, у Београду. Вили су : аредсвдник, Ст. Марковић, редовни чланови: Ст. Ловчевић , др. Ј. Туромаж , С. М. Дозанић. др. Мил. Јовановић.-Батут , др. Ник. Ј. Петрови!!, Стев. Давидовић. и Јеврем А. Илић. Пословођ, Мил. Марковић. I. Прочнтан је н примљен занисник прошлога састанка. II. I Прочитано је писмо г. председника Мистарског Савета, министра просвете и цркв послона, од 3. овог месеца, ПБр. 5802, којим се пита Савет за мишљење: треба ли ове године да буде ревизије у основним шкодама с погледом на свеколике прилике, у којима су се школе налазиле, или би са каквих важнијих разлога и интереса требало оставити основне школе без ревизије у овој школској години. После дужег говора о овоме питању, Савет је са 6 противу 2 гласа, оддучио: да треба и ове године да буде ревизије у основнпм школама. III. Изнесен је на дневни ред предлог г. 'Б. Козарца, директора I беогр. гимназије, који се тиче измена у новоме наставноме плану. Тај предлог гласи : Госаодину Министру аросвете и црквених аослова. Нови наставни план „с хуманистичким правцем" ступио је у живот 18. јануара ове године, у I. и II. разреду гимназије. У ове је разреде, по њему, заведен латински језик, а изостављене су из оба моралне поуке старога плана ; заведена је историја у II. разред, а изостављен из оба разреда краснопис ; математици је по новом плану у оба разреда смањен број часова од 5 на 3, п немачки је језик, постао обавезан за све ученике нижих разреда. Кад се још дода, да је у "VII. и VIII. разреду изостављена ФидосоФија, онда би у главноме биле побројоне све раздике између новог и старог наставног плана за ову шкодску год. Која је дакде најглавнија новина, што је у овој шкодској години уведена наставним пданом у наша прва два разреда ? — ./Хатински језик у I. и II. разреду и историја у II. разреду. Кад се запитамо: колико је за прошастих десет недеља свршено из латинскога језика у I.

и II. разреду, и кодико се још с обзиром на нове изборе, који ће бнти у другој подовини месеца маја о. г., моћи свршигп , имајући у обзиру и ту окодност, да деца ни данас немају у рукама школске књиге — латинске граматпке? — одговор је на ово пигање врло неновољан. Негде до сад нису свршиди нити су могли свршити другу деклинацију супстантива, а негде је заиочега и трећа. Добро би бидо кад би се у свпма школама до краја школске године свршидо п утврдидо с ђацима све о III. деклинацији. То би дакле била цедокупна сума свега знања ученичкога из латинскога језика од 18. јануара о. г. до краја ове школске год. Историја је деци мио предмет. Она га уче радо. Из њега ће бити успеха. Много томе доприноси занимљивост предмета и згоднп начин, којим је матернјад у уџбенику распоређен и језик којим је написан. Настаје сад питање : Хоће ли се иди се неће овај новп наставпп пдап и у нанредак одржати ? Моје те тврдо уверење, да овај нови ааставни план неће п не може остати. Да друге разлоге не набрајам, навешћу само два: 1. Нови наставни план навукао је на се за кратко време толпку одиозпост, да се не би могао одржати нп у том случају, кад у њему не би имало оних мана, који га много и вазда мрче. 2 Да се он изведе, требала би дегија спремних наставнчка из кдасичне Филологије, а ми тога сада немамо. Немамо их својих ; са стране еам не додазе нити ће нам спремни долазитп, јер их плате овдашњих проФесора ни најмање не примамљују, и што се њихову пријему на пут стављају сметње свакојаке руке. Данас, кад се латински језик заводи само у прва два разреда, кубури се с наставнпцима чак у Беогрпду, а шта ли тек мора бити ио унутрашњости. И у самом Београду узимају се љу,ди с улице да за невољу предају латински, а ио унутрашњости — предмет се тај мора утиснутв често пута у руке и таквих наставника, који од латинскога језика једва знају обдике. Због оваке оскудице у спремним наставницима за кдасичне језике пропаде су у Србијп кдасичне гимназије од 1853. годпне. Ми ни за три гимназије у земљи немамо довољан број спремних (у правом смислу спремних) наставника из класичне Фидологије, а отворено је 24 гимназије. Па кад их немамо сад, ове школске годипе , тек у почетку остваривања настакнога плана класичннх гимназија, одкуд ће их биги до године, кад се с нроширењем латпнскога језпка п на III. разред унесе по наставном пдану и грчки језнк у V. разред, и порасте број разреда у још пе нотпуним гимназијама?