Prosvetni glasnik

494

РАЗНИ ЗАППСИ

воћином од два гласа. Нскадашњи министар из доба царства хвали сс овом последњом победом. Што се, тиче увођеља новог правописа, оставиће се ученицима за неко време слободап избор између старог и новог при исгштима Послс овога доћи ће време кад ће присталице новог правописа имати швесно првенство и на послетку ће доћи дан ужаса, од када ће се унотреба старог правописа у појединим случајевима рачунати као погрешка и сматраће се за доказ незнања. љ. м. п.

0 склоиу нашег нервног система. Чувени проФ. Вилхелм Хис држао је на 65. конгресу немачких лекара и ориродњака, сентембра месеца о. г., предавање о елементима и о склоау нашег нервног система. Чини се, као да ће истраживаи има једног италијанског и једног шпанског природњака настуиити читав обрт у досадашњем мишљењу о нашем нервном систему. Што микроскоаска анатомија више напредује, све теже полази за руком да се овери уобичајено мишљење о тесној вези нерава, мозга и кичмене мождине. Познато је, да нерви за осећаје одводе спољашњу драж од коже и од чулних органа ка мозгу и ка кичменој мождини и да се од ових у облику покретних мотора води ка нервима за кретање и њиховим посредством ка мишићима; али на који се начин ово догађа загонетно је, и новија истраживања су начинила тај догађај још загонетнијим но што се испрва мислило. Све хипотезе, које су с великом тачношћу и научношћу постављене биле, отпале су после истраживања италијанског и шпанског нриродњака. Чувена анатом Келикер је та истраживања потврдио и допунио, Знаменитост тих радова је у томе, што је веза међу нервима, мозгом и кичменом мождинсм много слободнија по што се до сад држало. — Многи лекари и природњаци држе, да према овим истраживањима може и мишљење о т. зв. центрима духовних центара у мозгу претрпети велике измене. Ж. Ш.

0 надражљивости биљака. На истом збору је проФесор Пфефер покушао да докаже, како се велики део животних појава у биљака може протумачити као реакција на дражи. Дражи су те сва-

како само спољашње побуде, којима се подстичу заплетени хемијски догађаји кретања у биљке. Обр; тање корена из биљног заметка доле, и избијање стабла горе, само је реакцпја на дражи кретања, које иотичу од теже. Тисућама година признавала се реакција на дражи само анималним организмима и у ту се заблуду не би упало, да су се могли финпји догађајп микроскопскн посматрати. Тако би се тада могло видети, да бактерије, које бесциљно у води лутају, како се у воду баци месо или екстракт меса, хитају потискујући се ка мамцу, а одбијају се од њега, ако је јако концентрован Иа и поновно избијање пупољака у дрвета, оголелих због мраза или због гусеница, своди се на снагу коју изазивају спољашње дражи. Да ли смемо сматрати те појаве у биљака као осећаје у психологијском смислу ? Ово питање препоси проФ. ПфеФер с правом у метаФизику. Човек поставља тако питање с тога, што налази сличности између поменутих иојава и своје свести, објективно пак видимо једино спољашње промене. Ну свакако је овај проналазак сличности између биљних и животињских догађаја од велнког значаја, и једна је од најважнијих тековина Физиологија биљака, која је у последњим десетинама година протумачила многе животне појаве у биља или бар утрла путове науч јом тумачењу. м. ш.

ИСПРАВЦИ У придогу „Основи математичке геограФије", штамианом уза св. 7. и 8. „Просв. Гдасника" од ове год., треба испрашгги ове крупније погрешке: На стр. 2. у слиди 3., треба место ДЖ да стоји ДЕ. „ „ 5. у ступцу 1., врсти 18. оздо, иза речи „не видимо" треба да се уметне: „кад је прва четврт, види се десна подутина"; „ „ 6., у слици 7. треба место ч да стоји г. „ 8., у 2. ступцу, у „Напом"., при крају, треба да су заграђене речи „од Берингове отоке преко Ведиког океана". „ „ 10. у 1. ступцу, 1. врсти озго, стоји „Пералерна " атреба „ Паралелна*.

Одговорнн уредник Отевап Пре.диЛ.