Prosvetni glasnik

2

УВОД У ФИЛОЗОФИЈУ

једну за другу. На који начип поставља научник везу међу појединнм чињеницама? Да би сазнао камо да стави једну чињеницу, он истражује узрок њезин, т. ј. ону чињеницу, која јој је претходила. За тим истражује оне чињенице које су томе узроку прегходиле, и тако даље. На тај начин он везује прву чињеницу, коју испитује, за читав ред других чињеница, од којих зависи. којима је учин (дејство). И тако ставља научник чињенице у ред научни. Овај поступак, који је у томе, да се изнађу узроци свакој датој чињеници, употребљава нарочито повесничар, покушавајући да продре у све многоврсне \зроке исгштиваног догађаја. и природњак, којп тежи да веже сваку појаву (Феномен) за цео ред узрока од којих зависи. 1 ) Овај иоступак је једино прави научни. јер само на тај начин се и тумаче чињенице које смо нашли; набрајати их пак без реда и везе, значи учинити их несхватљивим. Чињенице се, дакле, само тако могу учинити разумљивим за оне, којима се тумаче, ако се вежу за друге чињенице, које су им узрок. Човек, кад се нађе пред којом нојавом, гежи пре свега да сазна како је иосгала, а једини је начин да га томе научимо, ако непрестано везујемо узрок за учин. Истражујући тако стално узроке појединих учина, оиазићемо убрзо, да се, пре но што се учин поновио, и узрок претходно појавио. И обратно, пошто видимо да се појавила једна чињеница, која је једном, као узрок, претходила другој чињеници, то ћемо видети, да ће се појавитк и та друга чињеница, учин њезин. Има , дакле, неке непромењљиве везе, која везује узрок за учин, пошто они не могу један без другог бити. Има, дакле, неког сталног односа између њих, а тај стални однос називамо законом. ■*, Примери закона: 1. У историји: „Опадање води револуцији," опадање је узрок, коме је револуција след, и међу тим двема догађајима има сталног и непроменљивог односа. ') У филозофији , и у опште у науци, реч »Февомен* не означује као у обичном говору само необичну, вапредну чињеницу. Она означује »све што се појављује* (/рамо/лсчоу), све што ое види. Речи »а-еномен« и »Факат 1 (Гасит), одн. појава и чињеница, зпаче дакле једно исто — сипошши су.

2. Уфизици : „Вода загрејана до 100° 0. кључа, загревање до сто степена С. је узрок, а кључање след, и међу тим двема чињеницама је сталан и непроменљив однос. Из овога се види шта су закони; то су неиромењљиви односи, који се находе међу узроцима. и њиховим учинима.. Ми смо видели да научник, сабравши чињенице , треба да им истражи узрок. Пошто је узрок једном нађен, везује се са учином, ш то везивање рађа за њега Формулу закона, јер закон није друго, до однос међу узроком и учином. И тако налазити чињенице, узроке, законе, то је задатак научников, а наука није ништа друго, но збир сређених чињеница, од којих је свака везана за свој узрок законом, или непроменљивим односом. Б. Улога науке. Сазнавши тако шта чини науку, лако нам је изнети њезину улогу, и, од какве је користи ио човека да је задобива. Вредност је науке двојака: 1. У иогледу на живот ирактички. Наука нас упознаје с узроцима чињеница. Ми смо видели, да један узрок изводи увек исти учин. Ако нас је наука научила, да је једна чињеница имала у прошлости као след другу чињеницу, то кад видимо касније, да се обнавља ирва чињеница, можемо очекивати ускоро обновљењо и друге, иознатог нам већ учина њезиног. Наука нас, дакле, учи да иредвиђамо што ће се догодити. И ако учин, који треба да се догоди, има за нас извесних корисних или штетних следи, наука нам допушта, да томе доскочимо , дајући нам средства за извођење неких других учина помоћу извесних узрока, којима смо обладали. Пример: Метеорологија учи мрнаре да за неким извесним поремећајима у атмосФери долази бура, дакле, та му наука допушта да иредвиди буру, кад примети те поремећаје. Ну, на срећу, наука му даје у исто време у неколико и стредства да бури доскочи, јер мењајући правац своје иловидбе и скидајући јадра мање се излаже опасностима њезиним. Примери ове врсте броје се на тисуће, и ми немамо потребе да износимо знатну улогу коју је та наука играла у овом веку, управљајући индусгријом, у