Prosvetni glasnik

Прилог „Просветном Гласнику"

ЛОГИКА 3 А. СРЕД ХЕз Е XXI К О Л. Е V У'у ио КАВ1ЕВ.у и Т^0ЕМ8-у С ФРАНЦУ0К0Г ПРЕВЕО М И Л А Н ШЕВИЋ.

Предмет логике. 1. Метод за одређивање иредмета логике. Логичари се нз слажу у одређивању предмета и циља логике. Најпоузданије је средство, дасе тачно одреди нредмет логике, ставити је на супрот осталим наукама, којих је предмет тачно одређен и признат без приговора. 2. Предмет логике није стварност, као што је у осталих наука, но су њен иредмет те науке саме. Поједине науке поделиле су између себе све ствари, које постоје, и те ствари узеле као предмет свога изучавања и истраживања; предмет логике није ни једна од тих ствари. Њезин предмет није ни изучавање телесног света, но наука, које се називају физичним , ни изучавање душе и њезиних Факата (историских, социјалних и т. д.), но наука, које се називају исихологијским , ни изучавање првих узрока, но наука, које се називају метафизичним. Исто тако њезин предмет нису ни апстрактне количине, но наука математичних, ни дужност или право, но наука моралних. Према томе чини се, да су поједине науке исцрпле градиво свега могућег знања. Из тога излази, као да логика неће ни моћи имати свог правог предмета, осим ако ове науке саме собом не дају градива за нов предмет, А тако заиста и јесте. У свакој науци разликујемо две ствари: материју (градиво) т. ј. предмет, који се изучава, и форму (облик) т. ј. целокупност операција (радњи), које дух извршује, и поступака, које изводи, да би створио науку тога предмета. Логика ће према томе бити

наука наука (агз агШдт, Васоп) или наука о форми науке т. ј. наука о радњама и о иостуицима, с иомоћу којих се иостављанаука. 3. Разлика између исихологије и логике. Ако ставимо логику у супротни положај према осталим наукама, то ћемо моћи обележити њезин предмет у оиштим цртама, а ставивши је на супрот психологији, моћи ћемо њезин предмет обележити и у иосебностима. Логика је, као што рекосмо, наука о радњама духа, потребним, да би се поставила наука, — али зар психологија, којаизучава душу човечју у опште, и ум посепце, није наука о тим радњама? И према томе, зар логика не испитује то исто што и психологија? — То би се могло рећи, кад се те радње не би могле посматрати са два разна гледишта. Изучавати те операције у њима самима, да бисмо сазнали природу, ознаке, на начин, како бисмо могли на крају тога изучавања изнети дефиниције (одредбе) и законе, то је прво гледиште, гледиште психологијско Изучавати те операције с обзиром на смер коме теже, т. ј. с обзиром на сазнање истине, на начин, како бисмо могли на крају овога изучавања поставити иравила, која нам посведочавају законитост, поузданост, ваљаност, то је друго гледиште, гледиште логичко. Психологија нас учи шта ]е суд, шта закључак и т. д. Логика нас учи какав треба да буде добар суд, добар закључак и т. д. — И психологије и логике је први