Prosvetni glasnik
4
л 0 г И к а
2. Факти ирелаза; Факти који показују ову особину, трансФормују ое из једног у други: ако хоћемо нпр. да изучавамо покрете, то треба нарочито водити рачуна о случајевима у којима се трансФормују у топлоту. 3. Факти ненормални, када се особине које изучавамо јављају у облику са свим необичном. Изучавање ненормалних Факата чини један читав одељак природних наука, који се назива тератологија.. 4. Факти укрштени, који допуштају да бирамо између две теорије-премице: рудиментарни оргагш код животиња допуштају, да се одбаци теорија о сталности живих Фела, и да се одлучимо за теорију, по којој се Феле мењају и развијају (теорија еволуције), пошто ти рудиментарни органи не могу бити друго но органи с почетка подесни и потпуно корисни за животињу, који су се касније ос.ушили, кад су се престали употребљавати. п. Жкспериментов ањ е. I Недовољност посматрања; потребност експериментовања. Ми смо видели како научник цоступа у посматрању природе. Ну посматрање само собом није довољно, да би се потпуно постигла наука. Подаци, којима нас оно снабдева, јесу: 1. малобројни; јер природа нам не пружа појаве баш кад су иам оне потребне за истраживање; имаитаквих Факата, као нпр. појава једне комете, на које треба чекати по читаво столеће; 2. мало нови ; јер су појави природни увек исти, они се понављају монотоном (једноликом) правилношћу ; 3. мало јасни; јер ти појави су сложени и произведени читавим редом заплетених узрока, који се простим посматрањем не могу разрешити; 4. мало оиробани (доказани) ; из истог узрока, јер како можемо извести прави научни закључак из Факта, који је сам собом мало јасан? Посматрање је дакле недовољно да биомо створили науку. Како се ту можемо помоћи ? Наука је нашла средство стварајући веихтачки појаве, које јој не би дало природно посматрање. То је што се назива
„чинити експерименте (огледе)". Бксперименат, у физици или у хемији нпр., састоји се у томе, да се у лабораторијуму произведу Факти, које природа сама собом обично не производи пред нашим очима: електрична искра на пример, или комбинација простих тела. Појаве, тако произведене, јесу вештачле у толико, у колико је потребно било вештине људске, да би се комбиновали они узроци, који их производе; нпр. конструисање електричне машине, која даје искре, или постављање простих тела, која се комбинују. Али у другом смислу те су појаве ариродне, ношто се сва вештина човекова ограничава тиме, што човек може само подстаћи природне снаге на делање: кад је изнео два проста тела заједно, човек је свршио своју задаћу, и он не може чинити ништа више; снага природна је то, аФинитет, која привлачи та два тела једно ка другом и која једино може произвести њихову комбинацију. Из тога излази, да је сва вештина. човекова у експериментима, које он чини, што ставља у дејство ириродне снаге. А тога ради баш и могу нас појаве, изведене вештачки у овим ексиериментима, обавестити о природи; јер оне су производ природних сиага не мање, но рада човековог; оне нам исказују, шта стварајч те ириродне снаге, када се иоставе иод извесне одређене услове. И тако експерименти, које људи изводе, ново су врело за објашњење природе; њихов скуп чини оно што називамо ексиериментовање (огледање). H. Поступци експериментовања. Како се врше експерименти ? Они се врше увек пошто је претходно узето као основа посматрање. Појаве вешгачке нису и не могу бити ништа друго, до појаве природне, извршене радом човековим и тиме мање или више преиначене. Најглавнија средства, којима човек измењује природу, одлично је означио Басоп у п \ т оуит Ог§апит в -у : I. Најприродније и најпросгије је средство ироширење посматрања. Оно је у томе, да се вештачки произведе природна појава, и да се догони даље, но што је то учинила природа. У природи се на пример опажа, да се тела шире под утицајем топлоте. Експерименат ће битиутоме. што ће се вештачким грејањем добити много јаче ширење. — Одмах долази: