Prosvetni glasnik

56

стара историја вдточних иарода

над јужном Индијом. Он је ратовао са спрским вдадаоцем Антиохом Великим, с ким се посде измирио и обновио уговор Чандрагуптнн. 9. Потоња судбина Индије. — Посде владе Азокине Индија се опет растурп на мале државице, и један њен део паде у вдаст Скпта, којп дођоше са севера. У I веку ире Хрпста јавља се у Индији један велики влад иац по пмену Викрамадитја (57 г. пре Хр.), који је штитпо песнике и ширио образованост у својој државп, и његово се доба сматра као златни век санскритске књижевности. Од његовог доба, па док мухамеданци не распростреше своју власт у Индпјп у средњем веку, историја индиског народа постаје пам опет мрачна и мало позната. ГхЛАВА II Инднска образованост 1. Првобитна вера индиска; Веде. — Браманство — 3. Браманско уређење друштва; касте. — 4. Брамани. 5. Браманско уређење државе. — 6. Браманска вера и богопоштовање. — 7. Пресе.бења душа. 8. ДОЦНИЈА ИЗМЕНА У БРАМАНСКОЈ ВЕРИ. — 9. Будизам; Бу^\. — 10. Нирвана. — 11. Једнакост и браство. — 12. Љубав и мијосрфе. —.13. Карактер будизма и његова судбина. — 14. Књижевност. — 15. Грађевинарство, вајарство н сликарство. 1. Првобитна вера индиска; Веде. — Ми немамо никаквпх исторпских података о првом становању Индијанаца у области реке Инда, али нам је остао из тога доба велики зборник хпмпн или похвалних песама, које су Арици певалп у част својих богова. Те химне називају се Веде (т. ј. знања) и од њих су најзнатније оне што се налазе у оном делу зборника, који се зове РигВеда. Из тих се несама може видети, каква је била прва вера и образованост индпсках Аријаца. Тако отуда знамо, да су они прво обожавали, као и Иранци и сви индо-европски народи, ватру или Агни (огањ). Ватра је била домаће божанство, и она се није смела пикако угаспти у кући, докле год породица траје. Старешина кућни био је њен свештеник, који је био дужан, да је очува и преда свом најстаријем сину и даљем потомству. Свнко јутро, свако подне и свако вече он се у кругу своје чељади молио ватри и приносио јој жртве, иосипљући јемаслом, млеком и једном течношћу која се звала сома. Сем ватре први Индијанци су обожавали у онште природна тела и појаве, особито све оно што је сјајно, као: сунце, месец, звезде, небо, зору и т. д. Од свију ових многобројних богова или дева (сјајних), чија се имена налазе у Ведама, најзнатнији је био бог Сунце или Индра. »У самој ствари, вели се у Ведама, има само једно једпно божанство, а то је велика душа. Она се зове сунце, јер је сунце душа свију бића, душа свега што се креће и што се не креће." Да би умолистивили ове богове, Индијанци су им приносили на жртву земаљске плодове и животиње и певали су химне у њихову похвалу. Индијанци

су обожавали и своје умрле претке, јер су веровали, да се преко њих очувао „огањ живота", који су људи добилп од свог најстаријег претка, „спна бога муње." 2. Браманство. — Кад Индијанци дођоше у област реке Гапга, они мадо ио мало изменише своју првобитну веру и своје пређашње друштвено уређење. Тада се уздигоше над осталим друштвом брамани, пређашњи сеоски и пдеменски певачи, који су певади химне боговима. Они постадоше свештепици и философи и образоваше једпу свештенпчку кдасу, која се бавила изучавањем п тумачењем светпх књига. Они створпше и уздигоше пзнад пређашњих природних божаестава једног свемоћног и одпченог бога Браму, кога начинише врховним творцем света. Па они изменише не само веру, већ и цео скдоп друштвени, и то ново њихово уређење, друштвеео, подитичко и верско, назива се браманством или брамапскнм уређењем. Њихово учење о овоме надазн се издожено у једном зборнику закона, којп је до данас очуван под именом Књига Мануовог Закона. 3. Браманско уређење друштва; касте. Индпско друштво, које је створено утицајем брамана, делило се на четири касте или наследне кдасе: брамане, кшатрије, вајсје п судре. По учењу браманском ово је уређење извршио сам бог Брама, који је све људе створио и поделио у четири врсте, одредпвши сваком човеку своје занимање. Тако, он је брамане извадпо из својих уста и њих је одредио да буду свештеници, који ће тумачити народу законе, читати химне и приносити жртве боговима. Кшатрпје је створио од својих руку п одредио их, да буду војници, који ће бранпти народ. Вајсје је створио од својих бутина и њих је одредио, да буду земљорадници, занатлије и трговци. Судре је створио од својих стопала и одредио их је да буду слуге, које ће сдужити прве три касте. Ове четири касте биле су насдедне и затворене, т. ј. из једне се касте није могло прећи у другу касту: сваки човек је био везан за касгу у којој је рођен, како он тако и сви његови потомци до у бесконачност. Син једнога сдуге није могао постати земљорадник, нити је земљораднпк могао постати војник, ниги је пак војник могао бити свештеннк. Али ове четпри касте нису обухватале сав народ. Испод њих је био још ведикп број подложених становника, који су се звади једним именом нечисти, ади су се и они делиди на не мање од четрдесет и четпри класе. Последња и најпрезренија класа међу нечистима били су аарије. Нечистн су бидн искључени пз друштва и вере, и нису смеди раднти ннкакав чист посао ; они нису смеди чак ни додиривати остале људе, нити им се приближивати. 4. Брамани. — Браманв заузимају прво место у овом друштву, и Мануов Закон тачно одређује надмоћност брамана над осталим кастама. „Све што постоји у свету, вели се у тој књизи, својпна је браманова; само великодушношћу и милошћу брамана остали људи уживају добра овог света." Ову надмоћност брамани нису могли лако задобитп, већ су се морали дуго борнти са кшатријама о првенство, док се најзад нису уздигди и над