Prosvetni glasnik

58

СТАРА ИСТОРИЈА ИСТОЧНИХ ГЈАГОДА.

који се тресаше од јаке грознице, а немаше никакве неге ни помоћи; трећи пут срете једног мртвада, кога окружаваше тужна и илачна породида. Тада га обузе велика жалост и он тужно узвикну: „0 јадна младости, шта вредиш, кад ће те старост сломити! Шта вредиш и ти, здравље, кад ће те болести срушити! Па шта најзад вредпш и ти, животе, кад си тако кратак! Еј, камо среће да еема ни старости, ни болести, нп смрти!" Он увиде, да еи здравље ни младост ни живот нису ништа п веома се ражали иа људе због мука и невоља, које трпе у животу, па стаде мислити, како ће пх тпх мука ослободити. Четврти пут он срете једног сиромашног брамана, који се беше одрекао света и који изгледаше пун збиље и достојанства. Њему омиле овај браман, па се реши, да се и сам одрече света. Он остави тада двор свога оца, своју жееу и своје дете, па отиде у пустињу, да у самоћи размпшља о невољама људским и да им тражи лека. У пустињи Је провео седам година, кајући се и трпећи рђаво време, глад и жеђ. Кад је мпслио, да је нашао истпну, он изађе из пустиње и поче је проповедатп. Око њега се тада скупи много ученика, који га назваше Буда. (т. ј. мудрац). Своју науку илп будизам проповедао је четрдесет и пет годииа, до своје смрти, пзлажућп је простим језиком, врло често у причама. Своје ученике поглавито је обучавао и спремао за проповедп п створпо је од њих правп ред калуђерски, који је жпвео од мнлостиње. 10. Нирвана. — Живети значи бити несрећан, то је полазна тачка Будине науке. Од кад се родимо, па док не умремо, изложенц смо мукама и невољама. Ово наше мучење и страдање долази од страсти, којом смо привезанн за живот. Ми страдамо за то, што желимо сва добра овог света, младост, здравље, живот. Ако хоћемо да унпштимо наше муке и болове, треба да уништимо све жеље, „да се ослободимо жеђи живота.« Прави је му драц онај, „који окрене леђа богаству, почастима и уживању," који се ослобађа свега онога, што га привезује за живот и чпни несрећним. Ми дакле треба да се трудимо, да се ослободимо свега осећања, воље, и мишљења. И кад будемо то поетигли, кад будемо потпуно уништили своју личност, онда ћемо доћи у нирвану, т. ј. у стање, у коме смо ослобођени свију мука и свега страдања. 11. Једнакост и браство. — Брамани су се били уздигли над осталим кастама и говорили су да су они чистији и савршенији од осталих људи. Буда, напротпв, учи, да су сви људи браћа и .једнаки међу собом, и да нема никакве разлике између брамана и судре, кшатрије и парије. „Браман је, вели он, рођен од жене онако исто као и иарија. За што би дакле један био благородан а други простакр И браман, кад умре, одбацује се као нечист предмег. Какве су остале касте, таква је п браманска каста; између њих нема никакве разлике." 12. Љубав и зшлосрђе. — Брамани су волели само људе из своје касте, а остале су више мање мрзили и презирали. Буда, напротив, учи, да треба љубитп све људе без разлике, па чак и оне, који нам чине зло. То се види из многих

његових прича и разговора са ученпцима. Такав је његов разговор са учеником Пурном, кад га хтеде послати, да проиоведа његову науку код једног варварског народа: „Ти људп, којима ћеш ићи, окрути су, наирасптн и прекп Ако се разгневе, па те стану грдпти, шта ћеш ти мислити ? — Ако ме стану грдити, рече Пурна, ја ћу овако мислити: ово су за цело добрп људп, који ме у очи грде, али ме не ударају ни руком ни каменом. — Али, ако те они стану ударати руком и каменом шта ћеш мислити? — Ја ћу мислитп: добри су ови људи, благи су ови људи, јер ме не ударају батином нн мачем. — Али, ако те они ударају батином и мачем? Мислпћу опет, да су то добри и благи људи, јер ме истина ударају батином и мачем, али ми не одузимају живот. — Али, ако ти узму и живот? — Онда су то опет добри људи, јер ће ме са тако мало болова ослободити озог тела, које је препуно прљавштине и грехова. Л.епо, лепо, Пурна! Ти можеш живети у земљи тих варвара. Ти си дошао у потпуну нирвану, иди и Р а Ди, да и други у њу дођу...." Брамани су ироводили цео век у вршењу најситнијихверских обреда, и мпслили су да се само онај може спасти грехова, који те обреде све тачно врши. Буда је учио, да се до спасења долази не обредима и молнтвама, већ мплосрђем и добротинством. „Учинигп мало добра, вели ов, вреди впше него извршнти најтежи посао. Кад би човек знао, колико вреди чинити мплостињу, он не би пикад појео свој последњи залогај, а да га не да другом. Човек није нпшта, ако не чини добра осталим створењима, ако не теши оне, којису ожалошћени. Моја наука је наука милосрђа...." 13. Карактер будизма и његова судбииа. — Будина се вера веома раширн у Индији до краја V века. То је била нова вера, са свим друкчија од пређашњих вера. Она није имала ни бога ни богомоље: она је само учила, да себе усавршавамо, а друге да љубимо, за шго ће нам бити једпца награда нирвана или ослобођење мука. То је била прва вера у свету, која је проповедада одрицање самога себе, љубав према другоме, једнакост и браство, милосрђе п трпљење. Брамани усташе противу ове нове вере и успеше, да је готово са свим искорене у Индијп. Али њу однеше њени ироповедници изван Индије и распростреше је по Цејлону, Китају, Тибету, Монголској и Јапану, п она броји данас не мање од 500 мплијуна иристалица. Будизам се до данас, за време двадесет векова свог суштаствовања, доста изменио. Манастири су се умножили, а калуђери, који су живели од милостиње, почели су се сматратп као виши од осталих људи. Њихов је број веома нарастао, особито у Тибету, где су калуђерп петина народа и где њихов старешина, Велики Л.ама, ужива особиту власт и ноштовање. Они су од Буде начинили бога, коме се подижу кипови и чине богомоље. Сем Буде, они су још начинили и многе друге богове и свеце. Они по цео дан проводе у молитвама, па су чак измислили и машину за читање молитава. Али, при свој овој изопачености, будизам је опет остао вера љубави и мира. Где она влада, тамо се народи не свађају