Prosvetni glasnik

46

ПИСМА ИЗ ПЕТР01ТАДА

Окружница министра Финансија, да се примају на службу само она лица, која су добила више образовање, даде при.шку Русс. Жизни, да изнесе статистичке податке о том, колико је у саратовској губернији чиновника с вишим образовањем. По наредби губернатора, генерал-лајтнанта, Косића, скупио је тамошњи статистички комитет податке о 3.738 чиновника, по којима излази, да је године 1887. било од оних, што су служили: у мин. еаобраћ, путевч на 1,359 с виш. обр. 2'2 унутр. дела » 565 „ „ в 31 Финансија „ 197 в „ » 15 градским и земаљским управама в 787 „ » „ 69

» »

81 „ » 2 0 „ » 324 ж ј, 245 „ „

■» И6 97 » 43 » И

државноЈ контроли „ К1 , , » 11 „ мин. држ. имања „ » » правде л „ „ нар. просвете „ „ црк.-прав. уиравама „ ' '18 „ » Л Г заводима Цар. Марије л 21 „ » Од 3.738 чиновника добише дакле само 421 више образовање. Питаћете, зашто тако мало људи с вишим образовањем иде у унутрашњост ? Зато, што је унутрашњост у очима образованог Руса нешто пусто, прљаво и пепросвећено; тамо се не да брзо авансовати, тамо нема ни опера, нп позоришта. пи балова. 11а школској скамији интелигентна омладина проповеда и сазнаје, да треба ићи у унутрашњост; ну кад младић дође до дипломе, он воли бити писарчић на жељезници, него примити место у провннцији, боље се шетати, ма, и гладап, по Њевском Проспекту, него се закопати у неко село. Ја знам лекаре, који овде немају шта да једу, док у некојим окрузима саратовске губерније, по извештајима тамошњега губернатора, једа.н лекар дплази на осамдесет хиљада ст&новиика, а једна болничка постеља на две хиљаде људи. Сад ћете разумети, зашто заразне болесги бесне тако дуго по Русији. * * X А М. Скабичевски скупио је у једну књигу сиоје Црте из историје руске цензуре, које се појавише пре десет година у једном, сад већ покојном, журналу. Нешто је изостављено (као одношаји цензуре према Белинском, Салтикову и т. д.), нешто је попуњено новим градивом. Скабичевски црта крупним потезима борбу књижевности за самосталност и препреке, које јој стављаше ценз\ра све до 1863. год , гледајући на њу као на државну установу, а на књижевнике као на чиновнике. Сва је књига писана ио званичним подацима (две трећине заузимају наводи из званичних аката), што јој

даје ауторптетну вредност. Да упознам читаоце с тим капиталним делом, изнећу пред њих рад А. В. Красовског, члана цензурног комитета (1821 28) и председника иностране цензуре (1832 — 57), којн је тииски представник цензора строгих николајевских времена, Од свију оувременика Красовскога, вели писац, тешко је замислити човека, који би се с тако слепим и тупим отимањем подвлачио под дух времена, и који би га тако верно хранио целог свог живота. Замислите господина с типском чиновничком физиономијом; огромних, спљоштених, са свим без завијутка, ушију. По успоменама, које нам је оставио један сувременик о њему, „то беше потпуно државни човек, као што су у старо време замишљали државног човека; побожност, православље, човечански осећај, служба — све је било у њега по извееном Формализму". Кад је миетицизам, за време Алексапдра 1-ог, био у моди, Красовски је похађао домаће цркве високих чиновника; доцније, кад православље победи. он је испуњавао све сиољашње прописе државне религије , стављајући својим потчињенима иост у службену дужности дајући им, у знак хришћанске љубави, разне књшкице духовног садржаја. Будно његово ока пазило је још строже на моралност потчињених. Дознав, да је један чиновник, који има државни стан, најмио младу слушкињу, Красовски га зове на велику среду, на дан, кад је требало да се исповеди, затвора врата и наређује му да чита молитву о иокајању; после молитве поче се истрага: — Јесте ли прочитали? — Јесам. — Знате ли, за какве сте се св. тајнв снремили ? — Знам. — И ви се оскврнисте прељубом, и то где ? у државном стану! — Каквом прељубом? пита зачуђен чиновник. — Шта каквом ? Ви живите у незаконитом „сажитељству" с младом женском. Баш сад сам био код вас и видео њен шешир у вашој соби. — Та то је моја слушкиња, коју ми је ирепоручио један познаник; других одношаја нема међу нама. — Није истина, ви живите с њом; на вашој постељи могу двоје спавати. — Та та је постеља купљена пре него што ]е она ступила код мене у службу. — Пусти изговори, који ништа не доказују. Наређујем вам, да је још данас изведете из др-