Prosvetni glasnik

168

С1азве ће1 с!ег Ег1егпип^ с!ег РегГес^а ииД бирхпа сНе беДасМшвзагћеИ №езепШсћ уегпппс1ег1 №игс!е, ипс! тгк(;е 2и§1е1сћ ће1ећепс1 иис! апге§епс1 аи{ с!еп дапгеп 1Јп1;егпсћ1Л Задржао сам се, у мојој оцени, мало више код треће деклинације с тога, што она почетнпцпма задаје увек највшне носла, п што код тога одељка мора наставник уложити највпше пажње и труда, да би га ученик лепо схватио. Граматпка г, Мадине олакшаће му, ио моме мишљењу, знатно посао. Друга једна новина, коју је г. Малина унео у своју граматику, јесте та, што је у место супина узео за основински облик глаголски раг1. регЈ. разз., следећи у томе прпмеру најновијих немачких граматичара. Мени се то чини у толпко подесно, што је суиински облик врло редак, те због оног малог броја, на којп ће ученик наићи прп читању класика, није му, мислим, потребпо, да мучи памћење учећи га од свију могућих неправилних глагола, као основпнски облик за образовање времена. Осим тога, ми у српскоме језику немамо згодан облик, који би одговарао латпнском суппну, јер српски језик нема супина, па на шта онда мучити ученика, да га памти у латпнском језику, кад му не можемо тачно показатп његово знач«ње у српскоме? ЕГа и латински класици га обилазе и у место њега употребљавају или споредну реченпцу или конструкцију раг(;. М. ас1. или герундив. Најпосле супин је номиналан облпк (акуз. и аблат. четврте деклинације са завршетком 1ит и 1и), те ученик не може појмити, а тешко му је и доказати такав апсурдум, да се из номпнадног облпка изводп вербални. Куд и камо је боље узетп дакле раг1. рег^. разз. за основни облпк, јер тако ученик научи облик, на који често наилази, п из кога се праве сва пасивна прошла времена. Па и сам облик раг1М. ас^. неће правитп сметње, јер је то облик секундарнпм путем изведен од вербалних именица на 1ог: 1аис1а{,ог — 1аис1а-1;иг-и8, те се може допустпти, да се у практпци „завршетак из у раг1. ћИ. замењује са игиз, те се добива раП. 1'и1. ас1, како је то г. Малина изнео. Што се тиче списка тако званих неправилних глагола, усвојио је г. Малпна Курцијеву поделу, поправивши у њој само оно, до чега су дошли граматичари иаучним истраживањем. А ову поделу има и г. Лекић у својим примервма, те се тиме могу отклонити досадашње сметње, које су наставницима често правпли незгоде при предавању латинског језика и примени прпмера на граматику.

Знанствену и строго логнчну пзраду граматичког материјала не видимо само у великим деловнма ове књиге, о којима сам понаособ говорио, него н у њеним појединим одељцима. Свако правило изложено је просто п кратко, а оно на што је писац хтео да нарочито обрати пажњу, искаче поред тога оштро и одређено, тако да га ученик може лако и схватити п научитп. Сем тога сваки је темељни закон, свака наномена и свакп прпмер на своме месту, тако да је преглед врло ретко потребан. Поред тога ово дело карактерише тежња, која све већма узпма маха, да се граматнка ослободи од претрпаности речи и правнла, на која ученпк у школи ретко илн никако не наилазп, и да се те реткости и песничке особине оставе за доцније, кад ученик буде имао у рукама песничка дела. Ту је тежњу писац потпуно постигао упростившп матерајал своје граматике и ограничивши га на оно, што је ученику најпотребнпје да научн. А где уносн неке граматичке појаве, које нису потребне за ниже разреде, одвојио их је счтним писмешша, те је тако све што је важније остало пстакнуто. Пре него завршим сматрам за дужност поменути п ту околност. да се граматике по основпнској методп, као што је израђена ова Малпнина, употребљавају као уџбеницп одобрени од миннстарства просвете, и то а) у Аустријп: латинска граматика Др. Августа Шајндлера; у Хрватској, Славоннјн и Далмацији: Латинска Словница Ивана Павеца; у Чешкој: ЕаМпзка тШ -опГсе рго зкоГу зггсАпг од ЛгЂека; у Маџарској: 1^аИп а1аШап од ВагШ АпШ п МаГтозг КагоГу; б) у Немачкој: латинске граматике: Нагге, МпМег, З^едтапп, Мепде, Наир(, Еаппдга/" и Ри1зс1ге- ЗсћоМеп. в) У Италнји: О-гаттаНса 1аИпа сИ АЊег1о СазадгапАе (Ј'ак1а 1886); г) у Русији: Учебникг латинскаго јазика (С. Петербургг 1878). А колико је прпзната олакшица у предавању и учењу по овом методу, најбоље сведочи та окодносг, што је немачки проФесор Павле Харе, којп се пре прпдржавао старог емпиричког метода у своме трећем издању латинске граматнке (ВегНп 1891) применио основинску методу, па чак место супина као основно време за образовање времена код глагола употребио рагђ. рег!'. разз. у неутруму (страна 56. § 68). Ја сам, којп сам у томе погледу до сада био консервативан, пошто сам проучпо овај нов пачпн, радо га усвајам, јер се не стидим никада латпти се нечег новога, кад стечем уверење, да је ново у исто време и боље.