Prosvetni glasnik

202

ПИСМА ИЗ Ш^ГРОГРАДА

просто V Јлерне кобасице. Забадава их баба хвал , да их протури; свет паметан, иа неће ни да окуси. Тамо се скупила гомила око неког младог човека; он је разрок; лице му је бледо, голо, без икаквих маља, сем неколико дугачких длака, што се убокориле у великој, црној брадавпци на десном образу. »Ево, господо, виче он, бирајте по 30 копјејки коју хоћете од ових кутија; у једној, господо, има ствари, у вредности, у вредности од три рубље; окушајте срећу, господо!" Народ пипа кутије и снећкава се. Гледа и неки војник, здрав, румен људескара, види се да нешто дуго мисли, па кад је све на једно смислио, а он ће оном разроком: — А знате ли ви, да је то своје врсте лоповлук ? Трговчић се пренеразио, очи му се зацакдиле, грчевито ухватио за длаке на брадавици и прави се глух : — Шта велиш, роднои (братац) ? — Ја вам велим (војник говори њему непрестано ви), да је то своје врсте обешењаклук. А откуд ти то, роднои, велиш ? пита га онај, поцрвенео, па све сева очима. Ево откуд, одговара му људина, хладнокрвно вадећи новчаник; ја дајем пет рубаља; отворите све те кутије, па ако ма у којој има ствари у вредности више од 5 копјејки, нека су пет рубаља ваши. Разроки се нашао у положају човека, кад га стерају уза зид, па не зна куда ће. — Ех, родноп, ти си сигурно тако паметан зато, што си хтео да будеш каплар! ? Добродушни војник, не слутећи, да трговчић хоће све да окрене на шалу, место да се држи свога одговара му најозбиљније : — Оно ви немојте мислити, да ја нисам постао каплар зато, што сам глуп. већ пре ће бити, тако рећи, зато, што сам сувише паметан. Разроког као да је сунце огрејало; полако увија длаке на брадавици, смешка се, па му вели: — Ех, родноп, родноп служалип! Видиш како пролази, ко хоће да је сувише паметан. Иди, брате, гледај да будеш што глупљи, па ћеш н наредник постати, а, што је главно, не мешај ее у туђ посао и не бери туђе бриге. — Паметно му је рекао, примећују људи около. Упутив се ближе великим позориштима, спазих у закутку мало света. Два човека, један дугачке црне браде, други голобрад младић, зову пролазнике, да гледају панораму; то вам је мала кутија, има у њој четири стаклета. СраженГе, аораженге, аредставленГе, обозрЂнге, виче онај млађи, иока-

зиваем, разсказшваемг, сраженге, аораженге! У самој ствари они показ;ју четири града: Москву, Лондон, Рим и Цариград ; слике су саме по себи врло траљаве, ну тумачење оног старијег све замењује; оно је пуно чисто народног хумора, често груба, често претерана, али врло карактеристична; из њега се види, шта запиње за очи просту чсвеку и шта он налази, да треба шибати бичем сатире. »Ето града Москве златоглаве, казује тумач у стиховима, сребром покривене, блатом подшивене" па даје карактеристику московских месарница и „мирисавих" трговина с рибом, и спомиње неке изгубљене рачуне у општинској кући, а и школе не оставља на миру : на наждое учебное учреждеше, вели он, долази у Москви деслтг аитепншхг за веденш. Истом мислите да је свршио, кад он развезе у стиховима о оним јевропским гр ддовима ; ја разрогачио очи, па га само гледам: говори човек нешто, за што би га у Немачкој оног паса стрпали узатвор; испрескакао влм он и искрпио све, а највише оне на врху, често с таким оштроумљем, да му се морате дивити. — Вотг молодецЂ ! рећи ће један старац. Смелима бог помаже. Оставив светину, пођох међу „отменије" људе; пред великим дашчарама шета се весео млађи свет, који је дошао, да некога види и да га неко види, госпођице иду под руку с каваљерима, споља врло углађеним момчићима, техничари са студенткињама, девојчице у пратњи гимназиста. То су најсрећнији парови. Ено их, иду двоје чисто скакућу; како су обоје млади! Он је лаже, тако је слатко лаже, а она га гледа тако нежно, тако умиљато ; он је уверен, да му она верује, и она мисли, да јој он верује; обоје лажу, и пријатно им је, и време их пролази, и срећни су. Деца /т сЈе $1ес1е. Узех место у Лајфертовом позоришту. Даје се: Милосрдна сестра или све на жртву отаџбини, „велика драмска представа у 4 чина и 8 слика из времена словенске борбе за ослобођење 1875.-76. год., с балетом, живим сликама. експлозијом и разрушењем куће, пожаром села, битком у горама и сјајном апотеозом". Сиже је узет из херцеговачког устанка; лица се деле на Херцеговце (Пеко Павловић н Мићо Љубибратићј, Црногорце (Лако Даниловић и Мииена, његова невеста и милосрдна сестра), Србе (ТриФко, маркитант), Босанце, те, по руским појмовима, разноврсне народе; ту су и Турци и Башибозуци, ту је и Жорж Диран, Француски дописник. Обрада је вашарска, таман за покладе и вашарску публику. Ви никад нисте били у позоришту, које је прекрилео прост народ: стоје клупе, али