Prosvetni glasnik

342

НАУКА И НАСТАВА

мена, што се све више шире изван старијих граница, друге потискују или сузбијају; а с друге стране видимо народе у периоди опадања и пропадања, мале народе како се све више комадају и деле. На ивици индојевроп. племена на заиаду, само у приморју као узан иојас трају још они стари Келти, који некада живњаху у целој Британији, Галији, северној Италији, у Подудављу од Вогеза и Шварцвалда скоро до доњега Дунава. Онамо, у суседству Келта, још се држе остаци старих Ибераца, народа чији суплеменици и сродници заузимаху готово сву југозападну Јевропу. У данашњим Арбанасима имамо остатке некада моћног племена илирскога, индојевропског колена, а у кавкаским ће племенима бити свакако потомци малоазиских народа. Није давно, како су германски вали прелили и покрили два острва народна: словенско у Линебургу и келтиско у Корнвелсу. Пре два века готски се говорило у Криму у неколико општина. Пре сто година нестало је старих Пруса и Кумана. С једне стране немачко море откида клм по кам са словенских острва у Лужцама, а с друге немачке колоније међу словенским становништвом нестају, ПроФ. Габеленц, из чијег дела исписујемо ове прилоге, вели: историски је закон, да се мали народи и осамљени не могу сачувати и нестаће их у јачим суседима — другојаче бити не може. Али он не јадикује за овим сиомен^тим народима, колико говорећи о Финима и Естима, који поред својих учених друштава и академија, ти вредни посленици на проучавању своје народности и то на узорит начин, народи који не чине скупа три милијуна душа, сиромашни земаљским благом — морају кад тад пропасти, а језици им трајати док им моћни сусед 1то ће рећи : Руси) ,,с1а8 Гећеп дбпп^«, а лутеранска црква обезбеђује неку врсту народне самосталности. — 11о суседству у геограФском положају закључивати и о сродству двају народа исто је тако опасно, као и кад се за основу оцене узме етнографски и културно-исторпски моменат. Одећа, посуђе, обичаји, вера, приче и песме, пословице и изреке — све се то преноси из „комшилука". 1 ) Колико ') За оно наше лепо поређење: »да је пдаво небо хартија, а сиње море мастило... и т. д. Р. Келер у БенФајеву 0г1еп(; ип<1 ОссМеп! Вап<1-у Ш находи много паралела сличних гак из индиске и јеврејске старе књижеввосги, па зато

су хришћанство, будизам и мухамеданство били полуга за прекрет и пренос цивилизације, учи историја културе. А када се у етнограФским паралелама, што их састави Р. Андре, види, како се јављају у најудаљенијим кутовима света најчуднији обичаји и назори, види се, да ништа не доказују за генетичко сродство народа сличности у култури или немање ње. Антрополошким закључцима стоје насупрот чисто лингвистички — што се тичу генетичког сродства. Скандинавцу је духовно и телесно ближи Фин но ариски Инду. И обрнуто, народи са свим различни по језику од индојевропских као Фини, Ести, Мађари и Османлије Турци имају тип и кавкаске расе", и тако се одвајају од својих монголоидних суплеменика по језику. Негритски Меланезац говори језицима сродним малајско-полинезиским, а негар из републике Хаити Француски. Лингвиста ваља да пази, није ли где мешања раса било или није ли народ усвојио туђ језик, као турско-татарско племе бугарско-словенски, герман. и келтиска племена у Галији латински.') Нама је међу тим потребно одредити место ариског, индојевропског племена у доба, док је он још један народ био, како можемо закључити према језиковном моменту, што одређује генетичко сродство. Како да доведемо у склад ово лингвистички доказано сродство с осталим моментима, што га потиру? Држи се, да овде историја може унети светлости, дати основу за аналогиске закључке, јер позитивних нико 'не може дати. Сетимо се постанка народности бугарске, Француске и енглеске. У првој побеђује словенски елеменат, и то је народ словенски као и други, у другој латински, донесен римским колонистима и прицепљен на келтиски савлађује и германски, док у Великој Британији поред римских досељеника и Келта а можда и старијих остатака германски одржа победу уз пркос новим струјамароманских елемената, што с норманско-Француским освајачима и са политичких узрока допираху у њу. Било је укрштања и раса и језика, али победа је на страни немачких елемената. — Поред индојевропније чист ориђиналан производ наше народне музе. Човеку је жао кад га свуку до кошуље »критичари*! х ) В. Сг. V. Аег ваШепг: Б1е 8ргас1ш18бешсћаА, стр. 156—158, исто тако 0. 8сћгсм1ег 8ргасћуег&1е1сћип§ иш1 СГг^езсМсМе 2 , 1890., стр. 155—156.