Prosvetni glasnik

наука. и настава

је пћн међу Французе; из Италије видимо Боемунда кнеза тарентског, видпмо Млечане, Ђеновљане, Пизание и др-, али масу света не видимо. Ти пак који иођоше на исток шнли су не из религиозних побуда већ за материјалном добити. С тога су и последице крсташких ратова другојаче по Италију него ио остале народе. Прилике под којима су почети крсташки ратови, као што смо виделп, у главноме беху исте у свима западним државама поцепаност свуда. Алн у току крсташких ратова видимо да Французе предводе краљеви из наследне династије, и то поможе те се краљеви уздигоше у очима својих поданика и они могоше да прикупе снагу земље у своје руке. У Италији тога нема. Међу њима се не истиче један вођа који биутоку ратова навнкао све да се покоравају јеДноме вођи, већ учеснице у крсташким ратовима, трговачке вароши италијанске, грабе се која ће пре доспети на исток да извуче од освојева крсташког што већу материјалну корист. То отнмање повећа п онако велпку поцепаност међу поједпним трговачким италијанским варошима. Има примера, да узрок рату између појединих вароши као п сам почетак рата беше на далеком истоку, а свршаваше се овамо у Италији. 1 Нарочпто често долажаху у сукоб Млечани и Ђеновљани међу собом. Млечани, Ђеновљанп и Пизанци нарочито почеше да спремају Флоте и експедиције на исток, пошто крсташп беху основали своју краљевину. Први дођоше под Јерусалим за време опсаде Јерусалима и учинпше истина малу али добродошлу помоћ опсадницима. 2 Много већу Флоту спремише Пизанцп исте године. Под својим архиепвскопом Дајбертом послаше 1099. год. 120 лађа. Ну Јерусалим беше оснојен и онп се кренуше да освајају поједине варошп. Том пршшком задобише у ЈаФи повластицу и доцније развише ту знатну трговину. 1100. године дође венецијанска Флота од 200 лађа и обвезаше се да ће Готфриду помагати у освајању приморских вароши од 24. јуна па до 15. авг., а за то ће опет њима краљ у свакој вароши, коју буду освојпли крсташи на истоку, уступити једну цркву и ппјацу, на којој се вашар држп; а од оних вароши које би те године од 24. јуна до 15. авг. освојпли, уступиће пм краљ трећину, а Трпполпс, ако га освоје, уступнће им цео, за који ће му Млечаии даватп годишње нешто мало данка. Но у току тог рата умре ГотФрид н сва освојења која беху учинили дођоше у опасност. 3 1 Између^ многих примера види у М1сћаи<1-и. Шз1. <1. Сго18. 1. III р. 239. 2 Мдсћаис! I. 3 бевсћкМе <Јев 1|еуап<;ећаш1е1з 1111 МгИекИег уоп Б-г

Менп је веома жао што не могу да експлоатпшем овај богати нзвор којп сам доле споменуо. Само ћу споменути то, да но речима поштованог писца освојења, која крсташи учинише на истоку, не би се могла нн једну деценију одржати, да италијанске трговачке вароши не иомогоше својом флотом да се остале вароши на сирској обали освоје и да у исто време не одржаваху непрекидно везу са Европом. одакле краљевпна јерусалимска добпваше помоћ. Како п Јерусалимска краљевина беше уређена. потпуно на Феудним основима и та уредба беше утврђена чувеним законом за јерусалимску краљевину, то се при уговарању између краљајерусалпмског и трговачких вароши италијанских утврђиваше, да се за указану помоћ при освајању дају извесне повластпце. Тако њима се даваху поједине куће где би билп њихови контоари, поједипе улице у којпма живљаху, пећи за пециво хлеба, купатила, цркве и пијаце. Све то даваше им се на уживање и за то не плаћаху никакве дације, нитп вазалу који беше добио извесну варош у Феуд, ннти пак краљу јерусалимском. 1 Осим тога имађаху право и на пљачку, кад год коју варош освоје. Италијанске вароши дакле задобише од крсташа велике повластице, које оне после гледаху да развију даље. Оне истина помогоше да се освојења осигурају и знатно прошире, али су за то и добро награђене биле. Када пак поче претитп опасност, то н колоније тих вароши даваху сразмеран део војника за одбрану јерусалимске краљевине. 2 ) Дакле с те стране крсташки су ратови иомогли знатно да се поједине трговачке вароши развију и обогате. Много већу корист од крсташких ратова извукоше Млечани, који се 1200. годинеподигоше на освојење Јерусалима, али се користише заплетима у Цариграду, те освојише престоницу источне империје и основаше латинску царевину на истоку. Јер одмах по освојењу приступи се деоби царевине. (Наставиће се) ■ » "№Пће1т Неус1, 3(;иМ§агс1 1879. год. I св. стр. 151. Ово веома важно дело за познавање трговине средњега века нисам стигао да прегледам боље; добио сам га тек пре неколико дана. Али је израђено веома темељно и са особитим познавањем извора који се тпчу левантске трговине; добио сам га из Нар. Бибдиотеке, где је записано под бр. 17.251|8. Прва св. стр, 605, друга или није изашла још или није набављена. *) Опширно о свему овоме у Хајдовом сноменутом делу стр. 155—160. и даље. 2 ) Исто дело стр. 173.