Prosvetni glasnik

СЛУЖВЕНИ ДБО

393

у Грачацу; — Роксанда КрасојевиКка, учит. осн. школе у Лађевцима; у ужичком округу : Лука ЈеремиК, учит. осп. школе у Биосцц; у црноречком округу : Ђојрђе ЕостиЛ, учпт. осн. шк. у Оштрељу; — Живко ПоаовиЛ, учнт. осн. шк. у М. Извору. Ужрли су: Свештеник Филии СимиК, хонор. вероучитељ у шабачкој гимназијо, 27. јупа о. год.; — Јанко ЈанковиЛ, учитељ цртања у смедеревској нпжој гимназији, 6. септем. ове год.; — Еосара ТутуновиЛка, учит- II. раз. осн. школе у Краљевом Селу, у окр. тимочком, 17. јулао.г.; — Радисав КаримановчА, учит. осп. шк. у Студеници, окр. рудничком, 28. јула о. год.; — Коста ГлишиК , учпт. осн. шк. у Забрежу, окр. ваљевског, 9. августа о. год.; Милева ПетровиКева, учит. 2. одељ. II раз. осн. муш. шк. у Врању, 22. јула о. год.; — Вукашин АгатоновиЛ, учит. 1. одељ. II. раз. муш. школе у Крушевцу, 20. августа ове год.; — Драга ЈаковљевиЛка, учит. V. п VI. разр. жен. осн. школе у Краљеву, окр. рудничког, 19. августа ове год.; Стевка Велицкова, учит. осн. шк. у Београду, код Саборне Цркве, 25. августа ове год.; — Милева ПавловиАева, учит. I. и II. раз. осн. шк. у Бруснику, окр. крајпнског, 28. августа о. г.; — Јован ПуљевиЛ, учитељ у пензији; — Сава Танасковић, учитељ у Нпшу. РАСПИСИ И ОДЛУКЕ МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА СВЕТКОВАЊБ ИМЕН-ДАНА Њ. В. КРАЉА Минпсгар просвете и црквених послова, у споразуму с Његовим Впсокопреосвештенством госп. Мптрополитом Михаилом, наредпо је раснисом од 19. авг. о. г., ЦБр. 744., да се на дан Св. Александра Невског , 30. августа, као имен-дан Њег. Вел. Краља Александра I. како ове годпне, тако и у будуће, држи у свпма црквама Краљевппе Србпје свечана служба и благодарење за здравље Његовог Величанства. Р А С П И С Управитељима београдоке и нишке учитељоке школе. Од свију школа, које имају утицаја на иросветни напредак наше отаџбине, учптељска школа, нема сумње, стоји на првоме месту. Она сирема просветне раднике, којп непосредно улазе у народ, и којп и књпгом ц речју и својим жнвотом утичу на његов нросветни п моралнп развптак. Тај ве-

лики задатак учитељске школе даје ми повода да на њу н њено уређење скренем нарочиту пажњу. Унерио сам се да наше учитељске школе с данашњнм својим уређењем не одговарају своме узвишеном задатку, н да је потребно у њпма што пре предузетп реФорме, које ми и њиховп управннцп у својим извештајима наглашују. С тога сам намеран да порадим на олакшицама за извођење новог уређења тих школа. У том смпслу наређујем: да се иочетком нове школске године у учитељским школама никако не иримају ученици за I. разред. Ученици београдске учптељске школе, који су остали да понове први разред, учиннће то у нишкој учитељској школи. ПБр. 10.922. 3. августа 1894 г. у Београду Министар аросвете и црквених иослова, Андра Ђорђевић с. Р.

Р А С П И С Директорима свију средњих школа. Има већ 16 годива од како је ушло у обичај, да се женска деца уче у средњим школама заједно с мушком. Ову практику изазвала је оскудица државних п прпватних виших женскпх школа у већим варошпма, где су родитељи, осећајућп потребу да својнм кћерпма прибаве внше образовање него што га могу дати основне школе, старали да им стеку право школовања у гимназијама ц реалкама. Та је практика утврђена и расписом Министарства Просвете од 11. септем. 1879. г. бр. 5040. Ова необична нојава женске деце у средњнм школама у колико је ненормална, у толико неподесна и неумесна за доба дечијег узраста. За њу није било ослонца у законима средњпх школа, нитп се она може нравдати „сугласношћу са сувременом недагогијом", нити „потребом и схватањем нашега народа". Ње нема ни у другим културним државама; а ако се, по невољц, и нађе какав случај, ограничен је само на какву стручну школу. Међу тим, има и сувнше разлога који одлучно војују протнву ове појаве. Њена штетност осетила се и код нас, набрзо, и већ су се пређашњих година неки од мојих претходника бавили мншљу о уређењу овог пптања, мишљу отварања нарочитнх средњпх школа за женску децу. У том погледу донесен је још 1886. год. и „Закон о установи девојачке школе"; али он нн до данас још није ушао у примену. Немиле нојаве тог заједнпчког школовања, које су у нас п раније, а нарочнто у последње доба, почеле пзбијати на видик; учестане жалбе