Prosvetni glasnik

1о2

3 Е Н Љ 0 Т )' Е С П

Новц потресп на старпм дислокацијама јесу једап знак љпховог даљег развића. Обпм земљин бпо је некада већн но данас, што се може поуздано закључитп из склопа планпнсках ланаца Горњп деловп морали су аалегатп на с.рж земљпну, кОЈа се скупља; услед тога настаје хорнзонталпо нагомилавањемасе, које нзазива носгенено и огромно набирање н раседање што видимо на земљиној кори. Земљотресн показују, да се тај процес грчења и гомплања коре наставља непрекндно и да пзазива готово пепрекидно клнзање, померање н дрхтање слојева. Довде су у испитивању дошли геолози, који су у последњим временпма пзучавали грађу планине и земљотресе.Доказп за тачпост овпх погледа још нпсу тако многобројнп и јакп, да би се следствено морала нанустити сва старпја, делимице врло дрска гледишта. Има још мпогог чега, што је остало нејасно и сумњиво. С тога се ваља чуватн, да не иридајемо сувпше смело општи значај задобпвеном гледишту, јер је број довољно пспитаних земљотреса још н одвнше мален. Ако хоћемо иЈто објектпвније и у кратко да изложпмо данашње наше познавање узрока земљољотреспма, онда оно гласи : Сви земљотреси не потпчу из истих узрока; с тога разликујемо: 1. вулканске земљотресе, који претходе ерупцијама и имају средишта у сампм вулканима, а обично немају велико распрострањење: они постају услед постепеног потпскпвања на впше вулканскпх измета, а нарочито пара, које се из лаве ослобађају; 2. земљотресе, који иостају строаоштавањсм иодземних шуиљина (пећпна); ови су земљотресп чисто локалног значаја, а обим им је врло мали; 3. дислокационе земљотресе, које смо напред оппсали п на које долази велпка већпна од целокупног броја земљотреса у нашим пределпма. Осека п плима течне земљпне сржп, које би појаве завпспле од мена месечевих, може бити да у екваторијалнпм пределнма утичу на време, кад ће наступити потрес, али то нису ни у ком случају првобитнп узроци нотреса, као што то многп тврде, алн без спгурнпх доказа. Тачна статистпка земљотреса ваљало би да је много потпунија но што је, иа да би се могли проценити утпцајп месечевих Фаза, барометарског стања, годишњих времена н т.д., што све можда посредно еуделује. Почетак објашњења је нађен, али досадашње резултате треба разрадити. За ово је од битног значаја, да се што тачннје нађе огњиште што већем броју земљотреса и да се дође до брижљиве

статпстпке. Осим овог задатка данашње познавање узрока овпм појавама иставља још читаву гомилу нових питања, којпх се ваља постепено лаћа/гп. Ја ћу навести ради иримера само иека од њих: Наиме, прц јакзм земљотреспма ми пе можемо да схватимо н објаснпмо начпн кретања близу површине у поједпностпма његовим („као узаврела течност" или „као снажни удари одоздо на впше" п тд.). По теорпјп, до које смо дошли, треба прп сваком дислокацпоном земљотресу очекиватп трајну промену у пзгледу неке омање нартије земљишта. Може ли се ова промена доказатп п измерити? Само у изузетно јаснпм случајевима моглп смо до сад разликовати трајно померање слојева од чпстог простирања нотреса, међутим то разликовање требало би увек чпнити и областп му ограничпти, а то би се дало пзвршпти помоћу правилног тумачења добивенпх пзвештаја о дејсгвима земљотреса. Нстина, досадашњи инсгрументп нису за то са свим подешени. Како се могу разни земљотреси према начину кретања распознати? Има ли нових метода за одређпвање огњпшта, а нарочито за дубину његову? И тако и за опажање и за умовање, а то двоје требало би увек заједнички да раде, лежп I још шпроко поље пред нама. Разуме се по себи, дамнога од ових питања | могу само стручњаци дугим испптивањем решити. Али поред тога, потребан је што већп број података п оаажања на различнпм местима, у којлма се потрес осетпо. Наука се овде обраћа свнма својшт пријатељима. У идућем одељку даће се и упуство, на којп јој се начин можп указатп потребна помоћ. Само заједничким радом долази се овде до сазнања. Свако ново сазнање истинптог одношаја пзмеђу узрока п последице у природи, од велпке је важности по човечанство — јер свака истина номаже дух, да се ослободи веза, у које га је спутао страх од онога, што је њему несхватљпво, па можда с тога и страховито и самовољно. Познавање земљотреса у неким крајевима има сад већ п практичне вредности, а нема сумње, да ће се та практпчна корист, особпто за енжењерске радове, скоро свуда још увећати. III. Упутство за посматрање земљотреса без нарочитих справа. Пре свега нагласићемо, да је важно не само оно, што се у истини опазило н сваковрсна механпчка дејства, већ н извештаји о том, је ли каква од земљотресних појава п на којпм местнма изо-