Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

547

Али ту није било поља ни за коњанике скитапе, ту не допире лав ни тигар. Сад ваља ироменити методу у испитивању индојевропске старине, вели Хирт, јер се по досадашњем мишљењу за пренос културпих појмова у прадоба тражило јевропских језика подударање са староиндиским. А пошто се није нашло слагања у називу за ратарство, одрицаху га првим Индојевропљанима, узимајући прадоба као сточарско. Ако су Индоиранци знали у заједници радити земљу, лако су се могли одвикнути, заборавити доспевши у простране степе источне Јевропе и средње Азије, па тако заостати у култури и истом у новој азиској домовинн опет почети поново тећи. С друге стране ваља имати на уму, да нипошто у доба заједнице индојевропских племена не треба замишљати земљорадњу на особито великом ступњу развитка. Лако је могло бити и узаимања, а на науци је о језику да покаже старије и млађе слојеве речи.')

Као што су заштитници поставке о јевропској прадомовини нагласивали оне токорсе доказане преидисториске свезе финских језика с индојевропскима, што нису него само пуста домишљања и нагађања; тако браниоци азиске ипотезе млого полажу на'доказ који (< говори" у прилог њиховој ипотези на доисториске одношаје. Некада су се Индојевропљани находили у близини Семита, чију колевку ником не паде на ум пренети из Азије у коју другу земљу, па је, веле, остало на речима, прајезнковој тековини, и трагова од семитских утицаја. Тога су се поређења ређе примали индојевр. лингвисте, чешће семитолози, као Ф. Делич, К. Абел и др. 2 ) Проучавајући речи туђице за имена биљака и животиња у семитским језицима и поредећи лпнгвистичке прилоге с учењем ФитогеограФије и зоогеограФије, А Кремер је дошао до закључка да нпје извршена деоба семитских племена у јужној области којој, као што су Еберх. Шрадер и други семитолози узимали, већ да су Семити 'дошли са севера у земље, у којима из находимо у праскозорју историје. Још су пре деобе знали 1 1пс1о§егт. Еогзс1шп§еп, I., 484. стр. 2 ) ? Литературу в. у Ј. бсћтШ ГНе ТЈгћеЈта! с1ег 1пс1одегтапеп, стр. 6., 8сћгас1ег 8ргасћ\ т ег§1е1сћип§, 2 Кгек, Ет1етбиигг ш (Не з1а\'. 1л1е1'аШ1\ц;е8с1исћсе 1887, Ога/.. стр. 61.)

камилу, али не палму и ноја, а то не би могло бити, да је прадомовина семитских племена негде у Арапској. Где се не виђа ној, нити расте палма, а да је камила од памтивека одомаћена? — само у средњо-азиским^равницама, шго се шире западно од Памира у поречини река Оксуса и Јаксартеса. Тамо природњаци стављају и постанак едиЈпа зресЈез. Отуда су кроз Елбруске теснаце, јужно од Каспискога мора, ступали у Медију а из ње у равну Месопотамију, праву колевку семитске расе. Фр. Хомел') усваја Кремерове разлоге, само још скреће пажњу на нека имена животиња у семитској Фауни, које или не живе у Арапској или су ретке. У тај број речи уврстио је име за медведа (прасемит. с1иЂ1>и), дивљ. вола (гГти), пантера (пагшги). Други слој речи чине само називи властити арапској Фауни : ној, миш-скакач, пустињски рис и т. д. Семитска су племена дошла у Месопотамију још у културној и језиковној заједници, из које су се прво оделила вавилонско асирска племена и сирско -Фаничкоарапска, која су дуже остала неодељена, судећи по називима за лозу, маслину, урму и т. д Последње је место, где се још последња група находила у заједници, Месопотамија, где се вештачки гаји урма-палма, коју пређе знађаху само као дивљаку. Хомел не мисли да су Индојевропљани и Семити сродници по крви и језику, бар се сада не може доказати. али су у средњој Азији живели једни поред других, као што сведоче неки опћи културни називи: праиндој. 81аига, прасем. 1аиги 'бик', нраиндој. ћагпа, прасем. кагпи 'рог 5 , 'оружје у бика 5 ., прајез. индој. 1аша, Им>, прасемит. 1ађга1и 'лав', праиндојевр. дћагаШ, прасемит. ћаги&и 'злато', нраиндој. згграга прасемит. 1аг-ри 'сребро 3 ; праинд. уата, прасем. хоаГпа 'лоза\ Ово је тврђење у новије доба привукло пажњу једнога од најчувенијих радника на индојевропској науци о језику, Ј. Шмита, који је упоредио те једначине с гледишта индојевропске науке о језику и дошао до ових закључака. Од санскр. зтакГга 'дебео, груб 5 , (атрибут бику у Рксанхити) и ст. бактр. (зенд.) 81аогет 'велика животиња, чудовиште' добива се индојовр. *8Гће^аго8, од кога ^) Б1е пгвргипдИсћеп ЛУоћизНге с1ег бетНеп (АН^епп 2еИип», ВеПа§е Л- 263. и 264. год. 1878) н доцније у пише списа, нопис чији в. Кгек, Е1п1е11ип§.- 7.

72*