Prosvetni glasnik

наука и настава

551

је и када било каког индојевропскога пранарода, као што се обично узима, и како се мора узети и за народ, који је имао опћу митологију, из које се развише посебне. Према том још се и даље може ићи у одрицању и сматрати кретања и сеобе као нешто недоказано. У свакој је земљи порасла култура онога народа, где га находимо. А пошто ни индојевропскн народи нису пали с неба, или нарочито поручивани за земље, у којима од памтивека живе, ваља. узети да су се из једног народног центра као зраци из жиже у наоколо расипали. Овде он примењује теорију Ј. Шмита, о којој ће бити говора у прилогу. Ширио се пранарод с периФерије своје области, као што се дрво у пољу семењем све даље у прогресији размножава. Али и то без доказа може остати само ироста тврдња, а то се може поткрепити примерима, како се шире примитиони народи. Овамо не спадају појаве и сеобе из новијега времена, кад се колонисти, наоружани свим средствима сувремене кулгуре, лакше могу борити с препрекама, што им их ставља на пут природа нове постојбине, и кад они имају у заплећу стару отаџбину да их прихвати и поможе у невољи. Иначе се. вели, не зна ниоједној насеобини основаној у са свим другом крају, да се примила и одржала. Индијанска америчка племена, а исто тако аустралиска изумиру нагло, али се том пропадању може наћи објашњење , јер она нису достигла до земљорадничког стушва културног, а народ се, који је на свом земљишту успео решити овај тешки задатак, не може утаманити. С друге стране погледајмо, шта је остало од оних германских племена, што за велпке сеобе народа доспеше у Италију: данас од њих нема ни трага ни гласа, сва су платила главом своје тежње пут лепе Италије. А ни све се насеобине из новог времена неће одржати под свима физичким погодбама. Још Енглези нису закућили кућу у Индији, док им год деца умиру пре 10. године . ако се дотле не врате у завичај, нити Холанђани на Јави, док им жене породиље умиру прве недеље након порођаја. Још силније бије у очи паралела између многих експедиција на хладни север, које испропадаше под утицајем сурове северне климе и између живота ескимских племена на северу. Познати путник Нансен

као очевидац вели, да истом онде настаје прави живот за Ескима, где за друге људе нема иросто погодаба за живот, а пропао би, кад се пренесе из тога света, И језик им је прост и исги скоро, тако да се Еским с Гренланда може без по муке споразумети с братом с Аласке — а то није мало растојање, око 600 миља. Није могућно да су се сеобе и кретања индојевропског пранарода извршили кроза све крајеве, тако разноврсне климом и физичКим погодбама, у којима данас живе Сваки се народ развио као народ под погодбама своје нове домовине: Келти у својој земљи, Индијанци у Пндији. Питање је, како да се објасни јединство у раси, заједница у култури? Кад се зна, да су за живот и одржање културнога човека у различним земљама различне погодбе, и да није могућно било извршити тако огромна путовања с готовом културом — ваља узети да се ширење догодило на други начин и без те културе. Морало је бити време, кад Индојевропљанин није зависио као роб о култури, створеној у одређеним природним околностима. Живео је о оном, што му је давала природа, а периодичне је природне промене и погодбе за живот преносио, што се кретао из места у место, по потреби, а го свакако нису била већа путовања. За примитпвног човека је у оно доба било доста слободна простора, тако да поставка о промени станишта не може с те стране бити ослабљена. Човек је тада био само „скупљач", само је прибирао дарове, што му их прнрода даваше, а њему беху од користп. То беше прави живот тица небеских, које пе сеју и не жању! Нити је била малена нити огромна област, у којој се јевропски прачовек кретао периодички, те се није рушило јединство у раси. Индојевропскн је пранарод, и ако није био стално настањен, имао одређену домовину. Кад се толико намножило становништво те претпостављене области, па већ нису достизали природпи дарови за издржање му, сувишак се с периФерије на све стране поступно.'и понајлак померао, тако да се погодбе за живот нису мењале нити кварило јединство у раси. Али што се даље ишло од средишта, из кога је отпочело ширење, растао је број разлика у физичком типу пранарода, поред тога што се држало јединство у раси. Тако