Prosvetni glasnik

74*

наука ii

настава

563

вора за српску исторпју, већ сам се за унозиавање са народном историјом служио онвм дедпма, која су до сад написана о народној историји, а у исто доба пратпо сам и поједине мовограФије и расправе наших историчара, које су о појединим догађајима радили. Ни у једном од тих дела нисам нашао, да се когод дуже задржао на том ннтању; највише ако га сиомену, а некп и то не учиве. С тога и мој одговор, што се тпче утицаја крсташких ратова на тадашњу српску државу, биће више у општим цртама, нарочпто што се тиче политнчког утпцаја. Што се тнчепак културних последица, предајући српеку књижевносг, пмао сам нрилике да се на томе питању задржим н да о њему чешће размишљам, јер су и за то познавање утицаја изкори врло оскудни. Два су главна иолитичка центра, где се нокушаваше да консолпдује српска држава у средњем веку, а ти су зетски и рашки. До краја XI века беше у превази зетски центар, иешто услед тога што беше ближи раскомаданој Италији него староме господару Виззнтији, а нешто опет с тога, што н само земљишТе беше згодније за бржи развитак. Но онет се тамо не могаше нодићи стална и јака српска држава. Томе сметаху разне околности и прилике. На прво место нолитичка ровитост државе, која непрекидно трајаше услед отимања нојединих жупана о власт велико-жушшску, што изазиваше интервенци ју странаца, за тим погрешин појмови у владалаца о самој државп, јер је сматраху као својину, коју дељаху међу синове своје, п на послетку свему томе прииомагаху н свађе Грка са Норманима, који нападаху п на српске земље у приморју. Рашки пак центар, који у почетку не беше тако знатан доласком Стевапа Немање на владу, подиже. се нод тим мудрим и енергичнпм патриотом, те се око њега мало по мало груписаше све земље српске, и за време трећег крсташког рата видимо га већ као силног српског владаоца, који већ успешно ратоваше и са Грцима и са осталим противнпццма својим. Када се Фридрих Барбароса беше упутио на крсташку војну, Немања спреми хране и дочека Фридриха у Нишу, где га цар особито лепо прими п призна га као владаоца. Мишб вели у својој историји крсташких ратова.- „Синови војводе Брандеса(Вгаи(1е1б),и остали господари Сроије и Рашке, дођоше у Нпш да поздраве цара, и поиудише му хране и остале потребе; између осталих иоклоиа помињу ирииитом-

љеног дивљег венра и три прппитомљена јелена. Онп беху дошли, кажу хроннке, да поиуде цару савез иротпв Исака... но цар иа то не прнстаде".') Било како му драго, Немањи је свакојако трећи крсташки рат пшао на руку, да се утврди и да изгубљеие земље у скорашњем рату са Грцима повратп, јер се Фрпдрих завада са Грцима, и овп ие могаху да на Немању шаљу велику, војску која би га могла сатрти. Осиивање латинске царевпне на истоку такође је помагало ширењу и утврђивању српскедржаве, а поход Андрије Јерусалимца отклонио је п ослабио једног доста опасног противника. Дакле крсташки ратови посредно су помагали политичко развиће Србије и њене самосталности. Много су значајније, управо од веома великог утицаја последице крсгашких ратова по наше целокупно културно развиће, а снецијално је значајан 1У-тп крсташкп рат. Ја ћу покушатн да изложим у чем су те носледице. Настањени на раскршћу два различна утицаја, западног и рнмског, Срби беху изложени великим незгодама. С једне стране Визиатија гледаше да овлада п духовнпм п политичкнм животом српским, а с друге сгране латинска образованосг и католички свештеници стараху се ио што по то да рашире хришћанство из центра рпмског и да сузбијају грчке мисионаре и грчку културу. Срби пак беху тада у оном стању, када сваки спољни духовнн утицај беше од замашних последица, беху у оном добу, када тај утицај беше од пресудног утицаја на духовпо развиће и на карактер народни. Тај пак духовни утпцај шпраше се релнгијом, а са њом долажаше и остала култура. Западни деловп нашега народа беху изложенп више западном утицају, док овамо на југоистоку преовлађиваше грчки утицај. Превод службе на словенски језик, поред осталпх прилика, одлучи, те у источним деловима нашега народа католички утицај ослаби, јер они гоњаху сваком приликом словенску службу. Разлпчност утпцајаједног и другог ц на Словене ц на Србе, огледа се Лепо у полптичкој судбинн појединпх Словена, анарочито у иолитичкој судбини Срба ц Хрвата. То се исто огледа п у погледу културног утицаја. Веома појчно, веома иотребно било би расправљати питање о утицају католицпзма на судбу Словена. Ја немам времена овом прплпком нн у општнм цртама да додирнем то питање. Само ћу рећи то, Ј ) МшћаиЛ, Лез Сго1за(1ез.