Prosvetni glasnik

РАДЊЛ ГЛАВПОГА ПГООВЕТПОГ САВЕТА

адп свагда показују неку правидност у своме развитку, нарочито у своме облику. Сем кварца и Фелдсната из неких сложепих стена, у таквим правилним облицима находе се и многи други минерали, и кад су потпуно развијени, обликом представљају геометријске полиедре. Ближа проматрава на оваквим мпнералима с правилним, полиедарским обликом показују, да је њихов облик тесно везан с већином њихових физичких особина, нарочито са светлосвим и топлотним особинама и еластичним појавима; шта више, поједини такви облица карактеристични су за сваку матерпју, на којој се могу јавити. Овакви карактеристични, више или мање правилни, иолпедарски а првобитни облици чврстих, анорганских тела називају се кристали." Кратко, јасно и разговетно! И све ово ђак треба да савлада и да научи, док дође до једне рђаве дефиниције кристала! Заиста: а). Каквог смисла има упоређивати минералне масе и комаде (то су, ваљда, ипшчеви „облпци, који не показују никакву правилност") са облицима органске материје, као и уопште о томе говорити ? б). Није истина, да се минерали „најчешће находе у облицпма, који не показују никакву правилност." Писац и сам у посебном делу своје „Минералогпје" готово за сваки мпнерал наводи како кристалише и у каквим правилним облицима. в). Нема смисла писати: „Исто тако и у природи се мпнерали најчешће находе као раздробљене масе најразличнијег обликаи величине, често још заокругљени преносом и котрљањем по води, или ма како промењени под утицајем климатских придика", као да је у земљи све разлупано и раздробљено, и као да се минерали налазе тако „често" по рекама и потоцима као шљунак, и најзад „најчешће" површини на површини, под утицајем климатских прилика. г). Писац и овде, као и у свима другим приликама, чим хоће да прикаже кристалну Форму, одмах потрже као пример састојке гранита, у коме се напротив тако ретко налазе кристални обдици, правилно изведени. д). Зар се за кристалне облике зато „не може рећи да су у свему случајни," што се „сусрећу чешће, развијени час више, час мање?" ђ). Нашто одмах помињати ђаку везе између спољне Форме и фпзичких особина, кад он још ништа не зна ни о правилиости кристалних облика, нити је научио и шта је то кристал? е). Најзад, дефиниција кристала је нетачна, јер су кристади тела правидне модекиларне струк-

туре и нравилне полиедарске Форме, развпјене по сталнпм законима кристализације, а. не као што их је писац дефинисао. 0 некаквим „првобитним облицпма" не треба ни говорити кад је већ пре тога казао „овакви карактеристични," нитп има смисла сматрати кристаде само као „анорганска тела," кад се зна, да је органска Хемија пуна лепих кристала. 6). „Њихова (говори се о кристалима) стална веза за поједине минералне материје чини, да се крпстади могу сматрати као какве минералне јединке иди индивидуе." — Ако се баш кристали морају сматрати како какве јединке, онда могу бити само кристалограФске а никако минералне, јер међу минералима има и аморФних. 7). Писац има још једну одредбу за минералну јединку, и то „у ширем смислу," т.ј. „свако мпнерално тедо, које нам се својим особинама и природом појављује као самостална целина". Од овакве једне пишчеве индивидуе могу се у свако доба наградити 10, 20, 100, 1000 и више индивидуа, па да опет свака „својим особинама и природом представља самосталну целину." 8). Не само да је могао пзостати, него је и неразумљив став: ; ,Исто тако неке минералне материје могу често имати такође правидан полиједарски облик, али се не могу сматрати за праве првобитне кристале само ако тај облик није у нормалним приликама њихов (псеудоморФОзе)." 9). Објашњујућп кристадасто стање минерадне материје писац је побркао кристадасте масе с кристалним агрегатима (влакнасти гипс, зрнасти кречњак). 10). У одељку „Кристадизација" писац је јасно показао, како су му ове ствари магдовите. Полазна тачка данашње теорије о кристадној структури јесте молекиларни полиедар (кристални молекил); кад писац не зна шта је молекидарни подиедар, онда није могућно, да су му јасни и остадн кристалографски појмови, који се из ове теорије изводе. Ну да пропратимо писца редом: а). „Узимајући правилне, кристадне облике минерална матерпја прелази свагда у чврсто стање из течног или гасовитог." (Ово треба сасвим обрнуто читати: прелазећи иа течног иди гасовитог стања минерална митерија у повољним приликама узима правилне кристалне обдике). „Тај појав назива се кристализацпја." Дакле кристализација је само онда, кад се стварају „правидни кристални облици"?! — „Правилан облик кристадизованих тела додази дакде од правилног ређања њихових молекила." Ово „долази дакде" написано је тако, као да је пре тога већ бидо речи