Prosvetni glasnik

РАДЊЛ ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

са оним што је напред изложено. Сдични случајеви понављају се у рукопису г. Станојевића више пута; шта више негде стоји чак и: ,као што смо напред казали," а међу тим напред нн помена о томе. 21). Опис холоедријеких облика тесералне системе доста је претеран, и изобилује непотребним напоменама. Ово вреди п за остале системе. У тесералној сисгеми извођење облика пз октаедра (онако како је писац изложпо) бнће врло нејасно ученнцима (видп хексаоктаедар). 22). Кад је писац већ деФИнисао холоедријске облике тесералне системе као такве, који пмају „највећу п иотпуну меру симетрије," онда је природно, да и хемиедрнјске облике деФинише са истог гледишта. Разумљиво је што писац то ннје могао да учннц, јер би морао да улазп много дубље у спметрију кристалннх облика, ствар излншну за ученпке средњих школа. Али за то није требало да потрже симетрнју ни код холоедрпјскпх облика, у толпко више, што му нико неће разумети ни „највећу" и „потпуну" спметрнју. Саме хемиедријске облике пак требало је писац да прикаже тако, како бн се одмах видело, да се и они развијају по законима симетрије; према његовом пзлагању могло би се закључити, да су ови облици произвољног развпћа. 23). „Пентагонални додекаједар . . . хемиједарски облик који постаје из тетракис-хексаједра, кад једна половина његових пљосана нанзменце порасте, а друга ишчезне." — Ово је нетачно представљено. Даље вели писац: ... „по две наспрамне ивице при овоме су паралелне, пгго и чини, те се овај облик разликује од косих хемиједарскпх облика." Нашто овако што утрпавати у опис, кад се пентагон-додекаедар разлнкује од антихемиедријскпх облика по свим могућним геометријским карактерима? 24). Из „Прегледа најчешћих комбинација у регуларном систему" излази , да се тесералнн облицн разног стеиена спметрије могу произвољно комбиновати. То не стоји, и иисац је требало комбинације тако да групише, како би се јасно видело, да се холоедријски облици не могу комбиноватн са хемпедријским, нити парахемпедрнЈСКн са антихемиедријским. 25). Да би нас упознао са симетријом тетрагоналних кристала, писацкаже: „Кристалнн облици овог система показују с лева и с десна исту спметрнју, као и с преда и по зади; горе и доле пак симетрија се разликује од поменутих страна." Писац је овде непотпун, јер не помиње равни симетрије, које пролазе кроз дијагонале базе, и просветни гласник 1895. г.

које, дакле, пису ни с десна ни с лева, ни с преда ни по зади;" за тим се никако не разуме овакво једначење и разликовање симетрнја на кристалима. Теграгонални холоедрпјскп облици имају пет равни симетрије, и ове деле такве кристале на потпуно симетричне нолутпне; ови парови полутина су истина увек други, али је спметрија увек иста, нити се уонште може говорнтп о неком разликовању у снметрији. Ова иста примедба вредп и за све остале кристалне системе и за све сличне напомене пишчеве код њих. 26). „Симетрпја ромбичких кристалнпх облика разлпчна је у трп главна правца: због ње у овом случају имамо трн главна пресека ромбична. Проводећи у овпм кристалима једну хорпзонталну раван кроз две хоризонталне осовине пресек сваког кристала представља се као ромб." — Није истина, да су главни нресеци ромбичних крпстала увек ромбични; то вреди за биппрамиде, а за остале облике не; па и сам хоризонталнп пресек не представља се код сваког ромбичног кристала као ромб Писац је имао у виду само ромбичну бипирамиду, па њене пресеке преносио на све ромбичне кристале. 27). За моноклнничне кристале вели писац: „Према захгевима симетрије једаи од ових косих осовпна иоставља се вертикално, и сматра се као главна осовина (с); друга (а) стоји тада косо, и назива се клино-осовина; трећа (Ђ) сгоји тад хоризонтално, и како у том случају стоји унравпо на поменутнм двама, то се назива орто-осовина. и — Нитп симетрија захтева овакав положај моноклинпчких кристала, нити се оса с сматра као главна, нити стоји то, да „у том случају (ортооса) стојп управно на поменутим двема," јер је она у сваком случају управно на њима. 28). „ Моноклиничке иризме нмају као и ромбичке један ромбнп главнн пресек, који одговара базпном главном пресеку. Иначе су у свему сличне ромбичним." — Пре свега, ово је мало чудновато описивање мопоклиничких призама; после тога, још је чудноватија |употреба оне речи: „иначе," и, најзад, моноклиничке су прнзме у свему разлпчне од ромбичких. 29). За трпклиничну систему писац пише: „Облицп овога система имају најмању меру симетрије; још су им само супротни крајеви међу собом једнаки, али стоје међу собом као предмет и лик." Са овпм „али" пнсац као да хоће да каже, да у другпм системама симетрпчке полутине нису стајале једна према другој као предмет"и лик му у равном огледалу, што бн било погрешно. 13