Prosvetni glasnik

КРПТПКА II БИБЛ110ГГАФИЈА

309

чувара града београдског. Као човеку таквог угледа и положаја, биле су му познате све тајне српског двора и турских чувара — београдских паша. Отуда су му иознати сви догађаји наше новије историје као и све оне сплетке и интриге између наших кнежева и првака од 1815 — 1848. Исто тако и однос београдских наша према кнежевима и великашима нашим. Позиат му је однос Порте према Орбији, а у неколико и утицај руске политике на српске ствари. Мемоари дају нам дивну слику оне олигархиске борбе од 1830—1848. Познате су му многе личности пз тога доба као и њихов рад, њихове намере, њихове жеље. Јасно је представио прогонство Милошево; избор кнеза Милана 1839, затим избор кнеза Михаила. Његово путовање у Цариград, његов патриотски рад на ослобођењу српства, нлп управо прво заспивање оне велике идеје ослобођења и уједињења Српства, коју је кнез Михаило до смрти своје сматрао као најглавнију и најзпачајнију ствар сваког срнског кнеза и сваког Србина патриоте. Упоредо с тим види се и она кобна несрећна борба наших великаша против кнеза Михаила. Даље се види рад турских представника и наших првака против кнеза и рад и једних и других на прогонству кнеза Михаила. Рашид-беј изнео је избор кнеза Александра Кара-Ђорђевнћа и први и други пут. Рад Вучићев у први мах са кнезом Александром, а после његов рад и против Александра и против кнеза Милоша. Поред тога ови Рашид-бејови мемоари могу послужити као дивна грађа за спољну политику Србије, као и однос страних сила, а нарочито Руси.је и Турске, према Србији. Ови мемоари бацају доста светлости на однос кнеза Милоша према устанку босанских каиетана, ага и бегова протиз султана и султанских реФОрама. Нарочито су изнесени односи Милошеви према Хусеин-капетану из Градашца. Још је, поред тих односа, Рашид-беј у кратким потезима описао и сам устанак босанскнх првака против новачења султанских. У мемоарима је описан рад свакога паше, као чувара града, према Милошу и обрнуто. Има у овом делу врло добрих података за унутрашње односе српске. На пр. лепим је цртама представљен прелаз турских имања из турских руку у српске, као и онај свеколики заплетени рад око тога посла у Београду. Затнм то исто по осталим градовима и паланкама по Србији. Доста су лепо описана исплаћивања кућа, земаља, чиФлука и спахилука. За просветни гдасник 1895. г.

овимод вредности су Рашид-бејова описивања и обележавања српске граиице, које је почето на Дрини са исељавањем Турака из Лешнице и Лознмце. Напоменуо је Рашид-беј и већи део оних сметња и заплета, које су имали Срби при повлачењу границе (види стр. 39. па даље). У мемоарима види се и постанак министарстава: унутрашњих дела, финансије, правде и министарства спољних послова. У исто време тада је одређен и са:;тављен први српски буџет. У то време главна благајна прешла је из руку кнеза Милоша у министарство Финансије /стр. 46.) у суми од 36.000 кеса, што чини 18,000.000 гроша 1 . Тада је постао и оиај „совет", чије чланове није могао кнез да смени према члану 17. Устава од 1838. год. Тај члан унела је Порта да би свој утицај распрострла у Србији. Рашид-беј то потпуно признаје, јер на стр. 48. вели: »Јер онај члан у коме се говори односно постављања и отпуштања савјетника, циљао је на то да се турски уплив распростре у Србији 0 Још се види иостанак „Примирителног суда«, »Суда арвог стеаена « и „Ааелације" , н то је на основу 30. члана Устава од 1838. Мемоари показују почетак рада киеза Михаила на унутрашњем побољшању и папретку Србије, као и његова замисао и почетак да подигне тоноливницу на Карабурми, коју доцније Кара-Ђорђевић премести и подиже у Крагујевцу. Овде се у мемоарима види и постанак Војене Академије у Веограду за време кнеза Александра, исто тако и постанак топчидерске Земљоделске Школе. (стр. 68.). У кратким потезима, Рашид-бејова историја чудноватих догађаја у Веограду и Србији јесте кратак опис политичког развића Србије од српске револуције до 1848. год., где су измешани наиори српска три кнеза на утврђењу српске државе, као и упорни отпори Турака у Србији, а нарочито у београдском граду против политичког напретка Србије. Поред тога ови мемоари износе пред нас многе и многе личности из нашс новије исгорије, осветљују доста поједине њихне радње, њихне карактере, тако да ови описи могу послужити као грађа за животописе појединих људи, а још више за поједине историјске монограФије из наше новије историје. Кад човек прочита ову прву књигу Рашид-бејових мемоара, види да се она борба, коју је отпочео Кара-Ђорђе а наставио кнез Милош, наставила и после 1815. године, али та борба после 1815. није се наставила сабљом и ножем, топом и пугаком, Ј ) Једна кеса има 500 гроша. 40