Prosvetni glasnik

106

наука и

настава

пензумима, и у оне, што је хоће у целини, и у засебном курсу 14 ). Фонетика, т. ј. наука о физиолошким гласовима кога језика, и ако иде у граматику, о њој опет засебно говоре, као што је и овде случај, а то је зато, што је тај ,лео граматике са свим новога датума и у школским граматикама није ни близу општи. Фонетичкоме покрету претходила је појава нове науке —- Физиологије гласа, или краће, фонетике. Још на самом почетку прошлога века, 1700. године Бос1аг1; испитује глас, доцније 1741. Реггет испитује ждрело, 1791. Кетре1еп испитује механизам човечјега гласа, 1829. ЛУПНе испитује тонове, Сихаег тичји глас; 1830. јавља се акустика од Хладног, 1837. уоп Каитег говори о аспирацији и Каи^уегзсМећипд-у. Испитивања у педесетим годинамаовога века од Вгиске-а (1856), Мегке1-а (1857) и Черман а (1858), могу се узети као први почетак нове науке; епохалним делом Хелмхолца (1862). „О осећању тонова и Фонетика је већ добила своје место међу наукама. Од тога доба број Фонетичара јако се множи, и данас се већ разликују јасно две Фонетичке школе — немачка и енглеско - скандинавска: Кгаи1ег , бјеуегз, Тесћтег, Тгаи1тапп, У1е1ог и др. иду у немачку; Ве11, ЕШб, 81огт, 8\уее1 и др. у енглеско -скандинавску (8Иећ1ег, 2иг МеЉ. стр. 6.). Фонетика, као научна дисциплина, можда никад не би нашла примене у језиковпој настави, да се није повела реч о врло рђавом »изговору« туђих језика на разним странама. Први је био енглески Фонетичар Свит, који је 1876. год. у својој књизи Напс1ћоок о! РћопеИсз, Ох1огс1, стр. V., осудио данашњи или боље доондашњи начин учења изговора кога језика, назвавши гајадним (\уге!сћес1.) 15 ) (јер то друго ништа и пије у ствари, иошто научна или историјсва граматика сасвии нешто друго значи) и вели: „Од часа франдускога језика не сме се начинити час комнаративне граматике« и одмах за тим опомиње читаоце, да са парочитом предохраном употребе дела , која говоре о томе етимологизовању. СТ. критику Гостише на ст.-сл. читанку Скетову у КавЈаупот Ујевшки 1895, IV, 62 стр. и д., нарочито стр. 69, где се каже: »Ове напомене (пишчеве погрешке у етимологији) било је потребно сноменутп, да се докаже, је песре%на мисао уводити етимологизовање у школску књигу" (ми иодвукли). Против тога, да се наука о Формама оснива на гласу устали су многи, тако Олерт, Тапгер, Рамбо, Ајдам, Вајценбек, Хорнеман и др. т. ј. сви умеренији и конзервативни писци. и ) За индуктивну су граматику сви редом радикални нисци; с*' Штилера 8{г&. и бел. 21. овде. ,б ) Знамепита је раснрава Свитова Тће ргас41са! б4и(1у оС ]ап^иа^е, 1 јоп (1 оп 1884, 22 стр. 8°. Од њега имамо и енглеску пову граматику: Е1етеп1аг1шсћ Дез ^езргосћепен еп§Нбсћ: ^гатшаИк, 1е8е8№ске ип(1 \уог1егуег2е1сћт88, 2. \егћ.

С витов суд нарочито је одјекнуо у Немачкој, где се одмах многи дигоше с великом повиком на рђав изговор туђих језика у тој земљи, и то је толико далеко отишло, да су после дигли вику и на рђав изговор матерњега језика. Тако Фонетичар Траутман у АпбгПа I, стр. 598., каже : „Б1е Аиззргасће с1еб Еп§1Ј8сћеп ипс! с1ев Егап2б818сћеп, \уе1сће ћ18 јеШ П1 с1ег §то88еп Мећгга1 ипзегег 8сћи1еп дећбг! \ ујгс 1, 1з1 \уаћгћа!1 §таиепуо11." »Баз Есћо с1агаи1,« вели Вајценбек 2иг Ке!огт с1е8 8ргас!тп1егг1сћ18, Беч 1888 (76 стр. т 8°), стр. 24., «1а881 81сћ П1сћ! тећг гаћ1еп; аив аПеп 0ге§епс1еп Веи18сћ1апс1б ћа111е е! хигиск: угаиепуоП." Кројтер у ХеИзсћгШ 1пг Ог1ћо§тар1пе 1880, I, Ј\» 3, стр. 58., опет назвао је Француски језик у немачким школама „еЈп ћааг81гаићепс1е8, о11 §егас1еги ипуег81апсШсће8 Каис1ег\уе18сћ. (П6 ) Виката, којајебила општа, најпосле је изазвала размишљање, из чега је убрзо следовао и закључак, да се тај рђав изговор може поправити једино применомфонетике ујезиковној наотави уопште, дакле и матерњега језика. Питање о изговору схваћено је толико као важно, и о њему се толико писало, да се може узети, да је питање о поправци изговора и примени Фонетике у настави управо и повукло за собом у реФормни покрет и све остало поред изговора у јеаив. 1886, 1Јв1рм§ (ЛУе^е!), 158 стр. 12°. Ово дело пемачка стручна критика огласила јо за енохално. Свит је представник раг ехсеНепсе радикалне реФорме. Из те књиге може се видети шта је нова граматика и парочито Фонетичка транскрипција. 16 ) Фрапцуски назали нарочито су занимљиви код тога рђавога немачког изговора Францускога језика. У немачком, као што Је позпато, Фонетпчари тврде , да је пд у К1ап§, Сшд, 1)гап{т један глас, засебан глас, који није нн п ни §, ни (кНп^ен дакле кН-п^-еп); таЈ' глас, да га означимо са пд , свакаво не одговара пикако француском пазалу, али поред свега тога, у рђавим граматикама увек се упоређује то са Француским назалима и тако их онда и транскрибују (овако и у добрим књигама, па нр. у малом Мајеру транскрибују се исто тако: Харо1еоп 1еае'Каро1еоп&). Отуд није реткост чути у Немачкој на нр. овако комично што, као што је Ђопд Ђопд (бонбоне) или гевЊгапд за гез4аигап1;, где се често још не изговара п», него као п§, услед чега ^ прелази у к, као што је закон у немачком, ако § (или ћ, V, (1) дође на крај речи (уз то додајте ћ = р, као што бива удијалектииа немачким, и онда излази: ропкропк!). Ово у осталом, подсећа на иг у кипеском, на пр. у Хонг-Копг, нашта би се морао сваки Кинез, као тамо Францу.) смејати, јер Кинези, штоје најинтересниЈ - е и ие зиају за г (види А. Ноге\адие, Ба НпЈЈШ84](Јие, Париз 1881, стр. 48), и то г није ништа друго, до знак назалности, који су Енглези први завели. — Да наведемо и ми стихове што их сви цитују кад поведу реч о рђаву изговору ®ранцускога Ј 'езика : 8рпсћ(; Пп- аћег Досћ Егапгов^зсћ, 8о1Гз шсћ4 1аи1еп ше сћте818сћ ('?), Тгап^, Бе4а1сћ ипс1 Ке&1етап», 1з1 ет 8ои (1егћагег К1аи§ ! .