Prosvetni glasnik

16

УЧИТЕЉСКА ШКОЛА

18 Фебруара 1876 начелство извештава управу школску, да је ноћас војничка патрола ухапсила четворицу питомаца због иступа, и да се налазе у притвору. Истога дана заступник управитеља извештава депешом г. министра, да је настао велики неред у заводу, да ђаци I и II разреда траже сведоџбе, да иду кућама, и моли за разрешење 1 ). А 20 Фебруара збор решава, да се обуставе предавања у два нижа разреда и издаду сведоџбе свима, који траже. 26-ога збор је казнио тројицу ђака за изјаву у »Ослобођењу® због увреде војске 2 ). Сутра дан управитељ извештава начелство, да су затворена прва два разреда учитељске школе, и шиље списак ђака у њима. Остао је само трећи разред, који је довршио годину и своје школовање. * С овим је у исто време завршена и прва иериода живота Учитељске Школе, периода интернатскога живота у Крагујевцу. Онда је настало ратно доба. Зграде и ствари су уступљене за војене потребе, а наставници, сем заступника управитеља, готово сви отишли на војену дужност. 3 )

') »Због неких сукоба измеђ ђака и ОФицира који су предводили ноћну стражу, усдед чега су ноћас четири ђака уапшена, догодио се велики неред у учитељској школи. Ђаци I и II разреда неће да долазе на нредавања, него ишту сведоџбе, па да иду кући. Предавања су у тим разредима ирекинута. Мени није могуће ни да водим истрагу ни да иовратим нотпун ред при постојећим приликама, с тога поново молим тосподина министра да изволи унравитељску дужност нредати другом ком професору. Прва два разреда мораће се по свој прилици за неко време распустити. Молим за упуство*. Заст. упр. итд. 2 ) Карактеристично је, за то да"наведемо и какав је и зашто је био тај »сукоб« између ђака и војничке патроле. У рапорту гарнизонеру дотични официр вели: »Као што је познато, од ова два дана патролира војничка патрола ио вароши ради веће безбедности. Као вођ патроле силазећи од Милановачког друма, кад сам био близу Нове Цркве, чујем неку ларму и гунгулу. То ми даде повода мислити, да је неки неред, па прођем кроз порту и идући чујем, да вика долази од сокака у коме обитавају питомци учитељске школе у Шиљићевој кући. Нред том капијом, вад с патролом дођох, застанем множину ђака учитељске школе с батинама у руци разговарајући се гласно. Приђем с војницима и лепо их упитам што стоје и шта ће им батине, а они ми одговорише, да ће да се бране. За тим их ја опоменем, да одмах батине оставе и у кућу уђу, али ми они одтоворише, да Су они дред својим квартиром, па не хтеше ни батине побацати ни у квартир отићи. Ношто сам их ја на то неколико пута опомињао, и њима дришао ближе, и пошто они стадоше велику ларму правити, то ја ухватим четворицу, који су као прваци били, те их потерам с војницима у затвор, а буџе и батине им одузмем, а осталима заповедим да се одмах разиђу и у кућу уђу, јер ћу их све у затвор ставити. Али остали не хтеше то учинити, већ пођу ва мном у највећој вици, тражећи, да ја ону четворицу пустим, претећи ми да ће их отети и виком и највећом претаом иратили су ме готово до парка. Кад је у мене свако стрпљење прешло меру, и кад сам видео, да они никакве свесности спроћу закона немају, јер на многе моје опомене нису се смирити хтели, онда ја заповедим војницима те их растерају. То се све догађало и збило у 10 сати ноћи, и од њих сам том нриликом одузео трн буџе, које подносим гарнизонеру на увиђај«. 3 ) 5 Јуна Бр. 2665 министар наређује, да се све средње тколе распусте, а тек 18 т. м. Бр. 2871 послана је прокламација, хојом се Турској објављује рат.

Учитељске Школе у ствари више није било; само је постојала канцеларија те издавала плату наставницима и старала се о стварима. 9 Августа те године јављено је, да се почетак школе одгађа за доцније, а 5 Марта 1877 извештава се управа школска, да до нове школске године неће почињати школа због иреуређења. Заступник г. В. Бакић одазван је у Веоград у министарство, а дужност управитељску предао је проФесору II. Живковићу. Г. Живковић је имао у главноме: да спакује и испрати ствари школске у Београд, да непотребне прода или уступи болници или гарнизону, и да откаже зграде школске. И он је то све извршио. Последњи акт у Крагујевцу заведен је 28 Августа, и ако је за управитеља Учитељске Школе у Београду иостављен г. Ст. Д. ПоиовиК. још 16 тога месеца. V Сеоба, преуређење и даљи живот Учитељска Школа навршила је прву периоду живота свога. Она од сада ступа у другу. 16 Августа 1877 управитељ Ст. Д. Поповић јавља из Београда заступнику управитеља у Крагујевац, да је он постављен за управитеља, а г. Живковић премештен за Зајечар, и наређује му, да канцеларију с архивом .пошље у Београд. У Крагујевцу су разрешени сви хонорарни наставници, а у Београду ностављени нови. Од важнијих послова савет је одлучио, да се сви ученици суспендованога I и II разреда 187516 у Крагујевцу приме у школу, и то у старије разреде. Тако је школа добила одмах сва три разреда. 1. Прво преуређење 1877 15 Септембра министар извештава управитеља, да је у нар. скупштини решен закон о изменама и доиунама у закону о уређењу учитељске школе. Тако је ова школа добила прво преуређење своје 1877 године. Преуређење ово састојало се у главноме у овоме: 1. Највећа и без сумње најважнија измена је, што је укинут интернах, а ђ&цима дато издржање у новцу или благодејање. 2. Друга је важнија измена, што се течај учења попео од три на четири године, а ученици примани из III разреда, место . из IV. 3. Уведен је иријемни исиит. Сем ових крупнијих измена има их и много ситнијих, које је вредно да поменемо. Тако: 1. Ученици се примају који су навршили пуних 14, место 16, година. 2. Могу да се примају и жењени учитељи основних школа, без обзира на то, шта су пре тога свршили. 3. Код предмета учињена је знатна^промена. а) Код Науке Хришћанске: место Историје цркве дошло је Св. Писмо, а место Науке о хриш-