Prosvetni glasnik

РАДЊА Г.1АВН0ГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

491

ним путем, па тако треба и нојединци, како у онште гако и овде у немачкој граматици. Који траже да уџбеннк за немачку граматику буде краћи, п нехотично се издају да траже учењс граматичкпх анстракцнја на памет. А кад се то тражење још н изводи пди почне изводити, настава из немачкога језика нема се никакоме добру надати. Уџбеник дакле за немачку граматику не треба да буде кратак. Број часова из немачкога језика у нојединим разредима у нашим средњим шкодама није сувише ведики, ади се ипак може рећп да је умерен. Он је довољан, ако се смишљено унотреби, да се постигне врдо добар и оддичан успех. Ну, немачка граматнка није крајња сврха учења немачкога јсзика, већ само средство, и онда тражити да се богати материјад системски обрађује, како је пздожен у ,,Нем. Граматици" г. Предића, такође је ногрешно. И ако бп се она тако учида, догички би закључак био да није подесна за уџбеник. Ади, то ннје тако. И ако је увођење ученика у депу књнжевиост гдавни, идеадни задатак наставе немачкога језпка, ннак се не сме занемарнти сама граматика. Њу само треба сводиту на најмању меру и хитати при томе да се што пре ностигне- гдавни циљ. Иу, ма како се ми трудидп да сведемо граматику на што мању меру, инак је немогућно да нам ученици буду без добре систематске немачке граматике. Немачки је врдо тежак језнк: граматика је врдо пространа; скоро свако правидо и сваки граматички закон има ваздан изузетака, који сваког часа затребају, особито када ученицн дубље уђу у немачку дитературу, а често и у самоме говору. Потребно је дакде да учепици иоред неговања Зргасћ^еШШ-а дектиром и конверзацијом, што потпуније изуче и иемачку граматику. Кад ученици иравидно и ностепено изучавају граматику као што је, у кратко, напред споменуто онда ће до горњега закључка доћи и они. И сад, и ако је створено иитересовање за немачки језик на основу немачке читанке (а не граматичких примера под именом читанке), при томе ће увидети потребу да граматичко знање све више утврђују и да га нроширују — треба им дати у руке добру систематску немачку граматику и само их упућивати да и самн раде, па ће се постићи све, за чим теже и наставници и ученици. Може се с нуно права и раздога закључити да је и сам г. Иредић наменио својој ,11ем. Граматици" да посдужи у нашим средњим шкодама само у горњем смнсду, нначе не би била овако нотпуна. И онда, када се томе дода још, да је г. ннсац нри-

дагођавао правида немачкога језнка правидима српскога језика п да је терминодогија иста као и у српској граматици, мора се признати да је то веома важан моменат, који говори у прилог овога деда. Ово чини те ученнци осећају мањо тешкоће при читању и памћењу читанога; све им се чини мање више нознато, па само треба да га утврде и допуне, а то много вреди, да ученик у самоме почетку не мадакше, кад наиђе на све страно. Још би бидо добро да се у почетку изради, разуме се кад дође друго издање, оиширан регистар, прсма коме би ученик могао брзо и тачио наћи да прочита, чим му што затреба, брже иего што се то може према садашњем прегдеду. Свака друга краћа немачка граматика од овс не би била у интересу бољег успеха из немачкога језнка у нашнм средњим школама. Због чега се на ову „Нем. Граматику' највише устаје, због тога је баш п добра, н треба да остане уџбеник, н то уџбеник у смисду како сам напред пстакао, тј. да пе буде само граматика, већ граматика-читанка, иоред које треба да дође, у нрви мах, бар једна праваГ, литерарна читанка, п ако остану и даље граматички нримерп г. Малнне. Онда ће резултати наставе из немачкога језика у нашим средњим школама куд н камо бнти већп п бољн него ли су данас. Напосдетку нека ми је допуштена једна напомена односно штампарске израде, која не пада на терет г. ннсцу. Наша Државна Штампарија нема подесних готскнх сдова, отуда су и у овој књизи сдова веома ситна, те их деца често и неразликују, већ читају : гоеђг м. шеђг, ф м. ф, итд. итд., па чак кад им се текст н претходно прочитава. Ја ни.сам впдео ни једне немачке књиге а ни новпна оваквим сдовнма штампане, па се чудпм од куд их има баш она. Било би у интересу и њеном и иаше шкодске омдадине да се набаве боља слова, према хигијенским и педагошким захтевима. На то би је, држим, могло нринудити г. Министар иросвете, кад се она сама није до сада сетила. Тек ја искрено желим да ова „Нем. Граматика" у другом издању буде и у овоме погледу савршена. Према свему нанред реченоме моје је дакле мишљење да је „Немачка Граматика" ' од г. Ст. Нреди&а, ирофесора, врло добра, и да и даље може оетати као школски уџбеник. Главном Нросв. Савету захвадан на ноновљеном одднковању и иоверењу, остајем увек на услузн. 25. априла 1896. г, нонизни Београд. Љуб. 31. Протић с. г. ироФесор крагујев, шмнасије.