Prosvetni glasnik

621

Фесора, који су молили да се њихов иревод Фохманове физике откупи за школски уџбеник у вишим разредима средњих школа и да им се труд око иревођења награди. Савет је одлучио: да се умоле г. г. Милан Недељковић и д-р Стеван Марковић, нроФесори Велнке П1коле, да изволе ово дело прегледати и Савету казати може ли се оно употребити за намењену сврху. За преглед језика доцније ће се одредити реФеренат. С овим је спршен овај састанак.

САСТАНАК 670-ти 3. октобра 1896. год. у Београду. Били су: иотиредседник, Жив. П. Симић; редовни чланови: Ст. Т. Јакши),. Стеван Ловчевић, Момчидо Мванић и Димитрије ДовијнниК ; ванредни чланови: Милои. Р. Маринковић. Љуб. Миљкови}., Љуб. Јовановик, д-р 'Вор1,е С. 'Ворђевик и д-р Д. Т. Ни. колајеви}.. ТЈословођ, Мил. Жарковић. I Прочитан је и примљен записник (369. састанка. II Прочитана су иисма г. Министра просвете н цркв. послова од 27. о. м., ПБр. 24603., којнм је спроведена Савету на оцену молба г, Мнлана Костића, сврш. ђака Ввл. Школе, којњ је молио за место нредавача у срсд. школама. Савет је нашао : да је г. Костић уредио свршио историјско-Филолошки одсек фнлософског Факултета на нашој Вол. Школи н да ирема томе, нма пропнсне квалиФикацнје за предавача средњих школа из групе наука историјских и филолошких. III Црочитани су реФерати г. г. Саве Антоновића и Дим. Путниковића о ..Картн Краљ. Србије, но новој админ. подели за осн. школе", од г. Свет. Вучовића, учитеља, којн је ову карту ноиудио за уџбеник у осн. школама. РеФерат г.г. Антоновића и Путниковића гласн: Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет изволео нам је послати на преглед и оцену „Карту Краљевине Србије", коју је израдио Свет. Вучовић, учитељ. Ми просвктни гласник 1896 г.

смо ту карту прегледали и част нам је поднети Савету своје мишљење о њој. Карта ова израђена је у размеру 1:500.000. За школску потребу размер овај сувише је мали; а ако се мисли, да ово буде ручна карта за ђаке, онда је размер могао бити и нешто мањи. Што се тиче остале израде, ова карта, поред ј неких добрих страна својих, има прилично недостатака и грешака; има непотпуности, а има и ствари залишних, које су могле изостати. Тако нпр. Виеинеки облик Србије ире^тављен је на овој карти т. зв. шумером, који није баш тако подесан за престављање висине, облика и правца планинског склопа. Да не би карта била утрпана и да би била прегледнија за ђаке осн. школе, писац је узео и означио само најглавније иланнне. И то је добро. Али је писац, као главне и важне планине узео и неке, које су само поједини висови, а не постоје као засебпе и веће нланине, као: Руј, Ширена, Гарван, Старица, Јошаница (на границн крушевачког и нишког округа), Плачевица, Крстиловица. А докле су тако и мање важни висови узети као засебне нланине, дотле нису означени највећи висови, као што су Миџор и Суво Рудиште, које, мислимо, није требало изоставити, јер су то највеће висине у Србији. Многим планинама опет дат је на овој карти ногрешан правац, т. ј. обележене су тако, како се оне у природи не пружају. Такав је случај с Мирочем, Дели-Јованом, Јаблаником, Медведником и др. Јагодња је опет примакнута Љубовији, а много одмакнута од Крупња, што у ствари обратно стоји; Јастребац је са свим и далеко одвојен од Копаоника, а њихону веригу раставља само узани пролаз Јанкова Клисура нтд. Исто су тако на овој карти неке нланине заузеле више простора, него што у ствари заузимају; а друге су опет сужене или изостављене. Златибор је нпр. пружен више него што је требало, а овим је и заузео место где је требало обележити планину Тару, које на овој карти нема и ако је она у привредном ногледу врло важна. Копаоннк је обележен тако, да изгледа, као да је и он и но иростору и по висини једна од мањих планина, према којој су н. пр. Котленик и Гледићске плашне куд и камо веће и нростором и висином својом. Нетачндм и несразмерним цртежем висинског облнка на овој карти учињено је и то, да се не види где је Србија брдовитија, а где равнија. Управо по овој карти изгледа да Србија свуда скоро нодједнако има брда и равница. А како је још узета за основну зелена боја, која је усвојена 80