Prosvetni glasnik

— 34: —

У ужичкој реалци највише је било занатлијске деце, за тим земљорадничке. Најмање је било наставничке и свештеничке деце. У онште највише је било деце од родитеља занатлија, за тим од трговаца, а најмање од наставника и свештеника. Како су ови редови заступљени у појединим разредима у обе реалке — можемо видети и» овога ирегледа.

Број ђава у роалкама, који су били од родитеља МопЛгс (Ге1еуез сТапн 1еа есу1ез геа1ев (1оп4

РАЗРЕД

1еа рагаЉ оп1 е!е

СБА88Е

СЗ Н м а> са Н Р 0 -м О <0 « % О рч

Оо аЗ & Д а Д Н О 55» 2 о Ф К Д ^

сЗ аз 9 § 3 4-0 сЗ Бн -г; §2 ' а

02 3 д ш-3 11 Е? 8

сЗ ^ Б Ен со сЗ

. »2 о 3 О 'ол со оЗ

1 О И | а 8 | 8

I • •

6

15

7

18

38

25

11

II • •

. 5

20

8

22

34

23

11

III • ■

2

14

3

18

28

16

8

IV • •

2

11

2

19.

21

20

9

V • •

5

13

2

13

9

6

5

VI- •

2

11

11

8

5

VII • ■

5

2

9

5

II р о ц е и

а т —

Роиг сеп1

I • •

5-00

12-50

5-83

15-00

31-67

20-83

9-17

II • •

4-24

16-95

2-54

18-65

28-81

19-49

9-32

III ■ •

2-25

15-73

3-37

20-22

31-46

17-98

8-99

IV • •

2-38

13-10

2-38

22-62

25-00

23-81

10-71

V • •

9-43

24-53

3-78

24-53

16-98

11-32

9-43

VI ■ •

5-41

29-73

29-73

21-62

13-51

VII • •

23-81

9-52

42-86

23-81

Као што се види, од свештеничких сипова било је највише у петом разреду, а најмање у трећем и четвртом разреду. Од чиновничких синова било је највише у шестом разреду, а најмање у ирвом. Проценат се њихов у нрва четири разреда колебао између 12 и 17; у петом разреду иопео се на 24 53., а у шестом на 29-73, док је у седмом разреду спао на 23'81. Наставничких синова било је најмање у четвртом разреду (2-38), а у седмом највише. (9*52). Проценат трговачких синова стално је растао, тако, да их је у седмом разреду било скоро три иута вигпе него што је почело први разред. Нарочито је велики скок

између шестог и седмог ргзреда; јер докле проценат њихов износи у шестом разреду 29 - 73, у седмом разреду попео се на 42'86. Проценат занатлијских синова неправилно је растао н опадао кроз све разреде: у првом разреду био је највећи, и у нетом најмањи. Број земљорадничких синова готово је стално опадао. Проценат њихов износио је у првом разведу 20-83, а у шестом 13• 51. Најмање је разлике било у ироценту синова од родитеља другог занимања. Колебање је било само између 8*99 и 10-71. У опште, у прва четири разреда највише је било занатлијских синова, а у иоследња три чиновничких и трговачких. Ннтересно је, да је у петом и шестом разреду подједнак проценат трговачких и чиновничких синова, докле у седмом разреду нроценат чиновничких синова опада за 5'92, а проценат трговачких синова расте за 3'13. Од синова свештеничких, земљорадничких и другог занимања нн један није свршио седми разред, а од синова од родитеља другога занимања ни једнога није било ни у шестом разреду. По месту ЈЈођења, било је ђака у реалкама БЕОГРАДСКОЈ УЖИЧКОЈ У ОШЦТЕ из Србије 178 287 465 » других држава • • 38 19 57 У ПРОЦЕИТУ из Србије 82-41 93-79 89-08 » других држава ■ • 17-59 6-21 10'92 У београдској реалци било је два нута више ученика рођеннх ван Краљевине Србије, него што их је имало у ужичкој реалци. Ако норедимо ове проценте ђака но месту рођења с ироцентима, које смо нашли за гимназије, видећемо, да у реалкама има за 3 - 38 процената више ђака рођеиих ван Краљевине Србије, а толико мање ђака рођених у Краљевини Србији. Од ђака, који нису рођени у Краљевини Србији, било је у реалкама