Prosvetni glasnik
— 34: —
У ужичкој реалци највише је било занатлијске деце, за тим земљорадничке. Најмање је било наставничке и свештеничке деце. У онште највише је било деце од родитеља занатлија, за тим од трговаца, а најмање од наставника и свештеника. Како су ови редови заступљени у појединим разредима у обе реалке — можемо видети и» овога ирегледа.
Број ђава у роалкама, који су били од родитеља МопЛгс (Ге1еуез сТапн 1еа есу1ез геа1ев (1оп4
РАЗРЕД
1еа рагаЉ оп1 е!е
СБА88Е
СЗ Н м а> са Н Р 0 -м О <0 « % О рч
Оо аЗ & Д а Д Н О 55» 2 о Ф К Д ^
сЗ аз 9 § 3 4-0 сЗ Бн -г; §2 ' а
02 3 д ш-3 11 Е? 8
сЗ ^ Б Ен со сЗ
. »2 о 3 О 'ол со оЗ
1 О И | а 8 | 8
I • •
6
15
7
18
38
25
11
II • •
. 5
20
8
22
34
23
11
III • ■
2
14
3
18
28
16
8
IV • •
2
11
2
19.
21
20
9
V • •
5
13
2
13
9
6
5
VI- •
2
11
—
11
8
5
VII • ■
—
5
2
9
5
—
—
II р о ц е и
а т —
Роиг сеп1
I • •
5-00
12-50
5-83
15-00
31-67
20-83
9-17
II • •
4-24
16-95
2-54
18-65
28-81
19-49
9-32
III ■ •
2-25
15-73
3-37
20-22
31-46
17-98
8-99
IV • •
2-38
13-10
2-38
22-62
25-00
23-81
10-71
V • •
9-43
24-53
3-78
24-53
16-98
11-32
9-43
VI ■ •
5-41
29-73
—
29-73
21-62
13-51
VII • •
—
23-81
9-52
42-86
23-81
—
—
Као што се види, од свештеничких сипова било је највише у петом разреду, а најмање у трећем и четвртом разреду. Од чиновничких синова било је највише у шестом разреду, а најмање у ирвом. Проценат се њихов у нрва четири разреда колебао између 12 и 17; у петом разреду иопео се на 24 53., а у шестом на 29-73, док је у седмом разреду спао на 23'81. Наставничких синова било је најмање у четвртом разреду (2-38), а у седмом највише. (9*52). Проценат трговачких синова стално је растао, тако, да их је у седмом разреду било скоро три иута вигпе него што је почело први разред. Нарочито је велики скок
између шестог и седмог ргзреда; јер докле проценат њихов износи у шестом разреду 29 - 73, у седмом разреду попео се на 42'86. Проценат занатлијских синова неправилно је растао н опадао кроз све разреде: у првом разреду био је највећи, и у нетом најмањи. Број земљорадничких синова готово је стално опадао. Проценат њихов износио је у првом разведу 20-83, а у шестом 13• 51. Најмање је разлике било у ироценту синова од родитеља другог занимања. Колебање је било само између 8*99 и 10-71. У опште, у прва четири разреда највише је било занатлијских синова, а у иоследња три чиновничких и трговачких. Ннтересно је, да је у петом и шестом разреду подједнак проценат трговачких и чиновничких синова, докле у седмом разреду нроценат чиновничких синова опада за 5'92, а проценат трговачких синова расте за 3'13. Од синова свештеничких, земљорадничких и другог занимања нн један није свршио седми разред, а од синова од родитеља другога занимања ни једнога није било ни у шестом разреду. По месту ЈЈођења, било је ђака у реалкама БЕОГРАДСКОЈ УЖИЧКОЈ У ОШЦТЕ из Србије 178 287 465 » других држава • • 38 19 57 У ПРОЦЕИТУ из Србије 82-41 93-79 89-08 » других држава ■ • 17-59 6-21 10'92 У београдској реалци било је два нута више ученика рођеннх ван Краљевине Србије, него што их је имало у ужичкој реалци. Ако норедимо ове проценте ђака но месту рођења с ироцентима, које смо нашли за гимназије, видећемо, да у реалкама има за 3 - 38 процената више ђака рођеиих ван Краљевине Србије, а толико мање ђака рођених у Краљевини Србији. Од ђака, који нису рођени у Краљевини Србији, било је у реалкама