Prosvetni glasnik

— 41 —

Занимањо ученичких родитеља Рго^ебзшпз <1ез рагеп(;8 (1ез есоКегеб Проденат Свештениди — Рге1ге8 * . . . . Чиновниди — РопсМоппа1ге8 Наставниди — 1г18(л(,и1еиг8 Трговди — МагсћапсЈб Занатдије — АгИзапз Земљорадниди — А&псиНеигз Другог занимања— В'аи1ге рго&8810п У првом разреду било је највише ученица од родитеља чиновника, за тим од трговаца и занатлија; од родитеља наставника и земљорадника подједнаки су проценти, које је готово стигао и проценат од родитеља другог занимања. Најмање је било свештеничке деце. У другом разреду такође је било највише деце чиновничке, за тим занатлијске и трговачке. Проценти свепггеничке и земљорадничке деце подједнаки су и најмањи. У трећем и четвртом разреду најбоље су заступљени редови чиновнички и трговачки; свештеничке деце и од родитеља другог занимања подједнаки су проценти; а најмање је било земљорадничке деце. И у иетом разреду било је највише ученица од родитеља чиновника и трговаца; наставничке деце и од родитеља другога занимања било је подједнако; а најмање је било ученица од родитеља земљорадника. Свештеничке деце није било. У шестом разреду највише је било ученица из реда занатлијског, за тим чиновничког. Најмање је било земљорадничке деце. Проценат ученица од родитеља чиновника опадао је и растао из разреда у разред готово наизменце, док је у петом разреду највише порастао, а у шестом највише опао. Проценат трговачке деце растао је неправилно, док у шестом разреду није опао и само за 0'49 процената био већи од првога разреда. Проценат земљорадничке деце опадао је из разреда у разред, и ако непраСТДТИСТИКА НАСТАВЕ

Број ученица у Вишим Женским Школама у разреду Коткге (ГесоИегев сТапв 1ев есо!ез виреиеигеа <Јез с1ето18е11е8 Љт8 1а Љзве ~Т ј И ј Ш | IV ј V ј VI

— Р о пгсеп(;

1-82

1-40

4-35

8-65

2-33

35-15

34-96

36-52

31-73

45-26

27-91

7-88

6-29

5-22

11-54

8-42

6-98

21-21

22-38

33-91

25-00

28-42

21-70

18-79

31-47

12-17

7-70

6-32

28-68

7-88

1-40

3-48

6-73

3-16

1-55

7-27

2-10

4-35

8-65

8-42

10-85

вилно, а проценат деце од родитеља другог занимања, на против, расгао је. По месту ређења било је ученица СВЕГА У ИРОЦЕНТУ из Србије 692 88*61 ј , .других држава • 89 11'39 у опште .... 781 100 00 Као што се види, ученица из Србије било је осам пута више од оних које су биле из других држава. У крагујевачкој Вишој Женској Школи није било ни једне ученице из друге државе. • Од ученица из других држава било је

СВЕГА

У ПРОЦЕНТУ

из Аустро-Угарске ....

• 49

55-06

» Ст. Србије и Маћедоније

• 35

39-33

» Црне Горе

• 2

2-25

» Хердеговине

• 2

2-25

» Босне

■ 1

1-11

у опште

• 89

10000

Дакле, било је ученица највише, више од половине, из Аустро-Угарске, за тим из Ст. Србије и Маћедоније, а најмање из Босне. Кад све ученице у обе Више Женске Школе разделимо на грађанке и сељанке, добићемо ове бројеве: УЧЕНИЦА У ПРОЦЕНТУ рођених у градовима 684 « 87-58 » ј , селима 97 12-42 Свега 781 10000

Дакле, ученица грађанака било је седам пута више, него сељанака. Благодејање је примало у београдској Вишој Женској Школи свега 34 ученице, што износи 5 - 2 процената од ученица, које 6