Prosvetni glasnik

— 47 —

највише у реалкама, а најмање у Великој Школи. Земљорадиичких синова било је највише у Учитељским Школама и Богословији, а најмање у реалкама и гимназијама. Синова од родитеља другога занимања било је највише у реалкама, а најмање у Богословији. У опште трговачких синова има највише у овим школама, за тим земљорадничких и занатлијских, па чиновничких, а најмање наставничких. Од укупнога броја ученика, који су почели учити ове нтколе, падало је проц^ната на Велику ИГкоду 6 - 00 », Вогословију 1-30 ,, Учитељске Шкоде 6-84 » гимназије 78*76 » роалке 7'10 Као што се види, од тако великог броја ученика, који су почели учити средње школе, врло мало дође у стручне школе и Велику Школу.

По месту рођења било је ученика у ИЗ СРБИЈЕ СА СТРДНЕ Великој Школи 388 53 Богословији 72 22 Учитељским Школама 411 92 гимпазијама 5.356 437 реалкама 465 57 Свега 6.692 661 Проценат ученика износио је у ИЗ СРБИЛЕ СА СТРАНЕ Великој Школи 87-98 12'02 Богословији 76-60 23-40 Учитељским Школама 81-71 18-29 гимназијама 92-46 7-54 реалкама 89-08 10-92 Свега 91 01 899 Из ових процената види се, да је од ученика рођених ван Краљевине Србије било највише у Богословији и Учитељским Школама, а најмање у гимназијама. Колико је на по се у којој школи било ученика из које области, или државе, видећемо из ових података.

БРОЈ УЧЕНИКА У Великој Школи*) • ■ Богословији .... Учитељским Шкодама гимназијама .... реалкама Свега •

из ЦРНЕ ГОРЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ БОСНЕ СТ. СРБИЈЕ И МАЋЕДОНИЈЕ ВУГАРСКЕ АУСТРО-УГАРСКЕ ДРУГИХ ДРЖАИА

4

6

4

6

2

15

6

9

51

11

73

24

35

84

11

139

71

7

10

11

9

V;

16

4

99

46

59

150

11

168

75

П

Р

0 ц

Е

Н

А

т

Беликој Школи ....

; —

-Ј-

Богословији

18-18

27-27

18-18

27-27

Ви&ЗжЈ

9-10

Учитељским Школама •

16-00

7-00

10-00

55-00

12-00

гимназијама

16-70

5-49

8-01

19-22

2-52

31-81

16-25

реалкама .......

12-28

17-54

19-30

15-79

28-07

7 -02

у опште

16-28

7-57

9-70

24-67

1-81

2763

12-34

Дакле, од ученика са стране у Богословији је било највише и нодједнако из Херцеговине и Старе Србије с Маћедонијом, а најмање из Аустро-Угарске. У Учитељским Школама било је више од половине ученика са стране из Старе Србије и Маћедоније, а другу половину састављају ученици из Црне Горе, Херцеговине, Босне

*) Немаио ових цодатака.

и Аустро-Угарске. Најмање је било ученика из Босне. У гимназијама највише је било ученика из Аустро-Угарске и Ст. Србије с Маћедонијом, а најмање из Херцеговине и Бугарске. У реалкама највише је било ученика из Аустро-Угарске и Босне, а најмање из осталих држава. У опште од ђака рођених ван Краљевине Србије највише је било из Аустро-