Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА

Ако надлежнији од мене не би нашди геограФских и картограФских махана, ја бих био за то да се овај атлас прими ну с тим, да се и овде прво изучавају Срискс Земље као једна цели-на , па онда посебице. Још бих желео да српско војводство (Банат, Бачка и Срем) буде иредстапљено као једна целина са границама, обележенима 1861.године на благовештанском Сабору у Карловцима. Са тачно обележеним границама тога војводства издао је карту г. Јован Ђорђевић. Враћајући Вам ова дела јесам 4. децембра 1896. г. у Београду. С одличним иоштован.ем Дим. Јосић. Савет је одлучио: 1, да се умоле г. г. д-р В. Бакић, проФесор Велике Школе, и Коета Ф. Ковачевић, проФесор II београдске гимнасије, да изволе сва ова геограФска дела ирегледати и Савету реФеровати и то први с методичке а други с научне стране; и 2., да се, нрема реФерату г. Јосића, сриске дечје игре могу нрепоручити књпжницама основпих школа; и 3., да се умоле г. г. Сава Антоновић и д-р Војислав Бакић, ироФесори, да изволе прегледати „Атлас српских земаља и т. д. од А. Стаматовића, учитеља, и то прми с методичке а други с паучне стране, и да о томе Савету реФерују. VIII Саслушан је реФерат г. Јевр. А. Илић. редовног члана Савета, но молби г. Радослава Ст. Гојковића, привременог учитеља, који је молно да се постави за сталног учитеља. Према реФерату г. Илића Савет је мишљења: да се овај привр. учитељ може поставити за сталног. IX Саслушан је реФерат г. Јеврема А. Илића, редовног члана Савета, по молби г. Лазара Зарића, учитеља у ненсији, који је молио да му се неке привремене године учитељске службе урачунају у сталне. Нрема реФерату г. Илића Савет је мишљења: да г. Зарићу треба уважити у сталну учитељску службу време од 5. августа 1868. год. до 1. Априла 1878. године, које је провео у иривременој учитељској службн због страног поданства. X Саслушан је реФерат г. Јевр. А. Илића, редовног члана Савета, ио молби г-ђе Цвете Марин-

ковпћке, учитељице из Рготине, која је молила да јој се неке године привремене учитељске службе уваже у сталне. Према реФерату г. Илића Савет је мишљења: да се ова молба г-ђе Маринковићке не може уважити. XI Црочитано је писмо г. д-ра Б. Бакића, проФесора Велике Школе, којим је изјавио Савету да не може прегледати дела: „Увод у филозофнју" и ,Догику" од г. д-ра Милана Шевића, проФесора I београдске гимнасије, који их је понудио за школске уџбенике. Савет је одлучио: да се умоли г. Милутин Драгутиновић, проФесор II београдске гимнасије, да изволи ова дела прегледати н Савету реФеровати у смислу горње понуде. XII Црочитан је реФерат г.г. Јевр. А. Илића н Љубомира Јовановића, нроФесора, о измени 10. члана у правилима за давање благодејања из ФОНда нок. владике Вићентија. Према реФерату г.г. реФерената Савет је мишљења да прва алинеја 10. члана треба да гласи: „Пнтомци стоје под непосредним надзором једног чнновника министарства просвете и црквених нослова кога Министар одреди, и тај чиновник дужан је јула и марта подносити Главном Просветном Савету писмени извештај о стању Фонда и успеху иитомаца". С овим је свршен овај састанак.

САСТАНАК 675-ти 11. децембјоа 1896. год. у Ееограду. Били су: иотиредседник Жив. II. Симпћ; редовни чланови: Мил. Маркови!., Андра, Стеваиовнћ, Божидар Нрокић, Стеван Довчевић, Љубомир Мил,коник Момчило Иванић. Пословођ Мил. Марковић. I Прочитан је и примљен записник 674. састанка. II Прочитано је писмо г. Министра просвете и црквеннх послова од 16. прошлог месеца ПБр. 15897. којим је спроведена Савету на оцену молба г. Спасоја Д. Бркића, иривременог учитеља, који је молио да му се неке године привремене учитељске службе уваже у сталне.