Prosvetni glasnik

— 55 —

Колико је на једнога наотавника у опште, у мушким и женским школама, долазило просечно разреда у појединим окрузима, видећемо из ових бројева. Просечно долазило је на једнога наставника основних школа

У ОКРУГУ 1'АЗРЕДА ваљевском • • • 2-36 врањоком 172 крагујевачком '2-09 крајинеком 2'80 крушевачком 1-71 моравском Г83 шрогском 2-49 подринском 2-40 подунавском 2-30 пожаревачком 2-31 рудничког 2-35 тимочком 2"02 топдичком 2-36 ужичком 1-96 црноречком 2-38 У граду Веограду 1-03 » » Нишу 0'47

Не обзирући се на Ниш и Београд, налазимо, да је долазило највише разреда на једнога наставника у крајинском округу, а најмање у врањском. У опште, највише разреда долазило је на наставника у крајинском округу, а најмање у Нишу. У Нишу долази око пола разреда на једнога наставника, за то, што разреди имају више одељења. Кад број наставника поредимо с бројем становника, налазимо, да је један долазио у градовима • ■ • • на 503 становника » селима ...... , 2.034 » у опште на 1.449 становника Односна размера између грађана и сељана била је као 1:4. Значи, да би по селима требало да буде још четири пута више наставника, него што сада има, па да се изједначе размере наставника градских и сеоских. На колико становника долази по један наставник у сваком округу носебице видећемо из ових бројева. Један наставник основних школа долазио је У ОКРУГУ НА СТАНОВНИВА толличком 2.890 врањском ■ 2'333

У ОКРУГУ НА СТАНОВНИКА тпмочком 2.209 ужичком 1.965 ваљевском 1.735 пнротском 1.723 рудпичком 1.667 подринском 1.605 крушевачком 1.398 моравском 1.216 иожаревачкош 1.228 нодунавском 1.225 крагујевачком 1.202 црноречком 1.159 крајинском 1.053 у Београду 786 » Нишу 585 Осим Ниша и Београда, највише наставника имао је округ крајински и црноречки, а најмање топлички и врањски. Односна размера између округа крајинског и топличког била је као 100 : .274. Дакле, топлички округ требало би да добије још скоро три пута више наставиика, него што сада шма, па да се у том погледу изједначи с крајинским округом. Сад ћемо да разгледамо наставнике по оценама, којима су школски надзорници оценили њихов рад у школи. Тако, у 1891. —1802. школској години било је УЧИТЕЉА УЧИТЕЉИЦА НАСТАВНИКА оддичних 486 273 759 врдо добрих .... 293 211 503 добрих 89 70 159 слабих 17 7 1 рђавих — 1 1 Свега 885* 562* 1.447* Према томе износио је проценат УЧИТЕЉА УЧИТЕЉИЦА НАСТАВНИКД оддичних 54-91 48'58 52'45 врдо добрих • • • 33-11 37'54 34-83 добрих 10-06 12-45 10'99 слабих 1-92 1-25 1 "66 рђавих — 0-18 0'07 Свега • • • 10000 10000 10000 Ако ове проценте поредимо међу собом, наћи ћемо, да је на сто учитеља долазило учитељица

* Учитеља је било 922, учитељица 570 — наставника 1495. Дакле, пијо било оцењено 37 учитеља, 8 учитељица свега 45 наставника, што износи 3-02 ироцсн. од укупнога броја наставника.