Prosvetni glasnik

НАУКА И

НАСТАВА

103

Заслуга је Хербартових н Цилерових ученика, што уснеше, те усиавана идеја ожице и о н>ој се поче водити више рачуна. Е. Шваб са својим сиисом , Школе за рад износи идеју ручног рада с педагошког и хигијепског гдедишта, тражећи да се сада једнострано умно образовање замени са стварнмм школовањем. За овим наскоро устаје и гроФица г-ђа Билов, тражећи, да се у задатак школе стави умножавање умења и умножавање сиособностн за делање, јер ће онда дати прилике младалачкој моћи да ствара, а неће бити школа за морање. Ово је у главиоме конад, који нас проводи кроз историју развитка идеје ручног рада. Читаоди су већ опазили, да иоред тога, што ова идеја није нова, већ се кроз три столећа иротезала, да је она кроз разне Фазе пролазила и разним циљевима намењивана. И као што се увек лутало, док се ннје дошло до праве истине, тако се и овде чинило , — док се није дошло до тога, да се ова ствар ночела озбиљно да разматра, и приводи у дело. Ово до сад што рекосмо беше управо почетак или боље рећи покушај с овом идејом, а тек оио шездесетих година овог столећа видимо, да се озбиљно ради на завођењу ручног рада у школи. Идеја је била већ позната, те није ни чудо што у иоменутим годинама видимо да се на више места једновремено пристунало остварењу. Први покретач беше: Данска. Она прва нареди својим учитељима, да се пријављују на курсеве, и поможе преДузеће са око 12000 динара. Била је сретна, што се у њој беше родио Клаузои Кас (К1аибоп Каа§), који беше племнћ, коњичкп капетан у данској војсци. Интерсно је, како је Кас дошао на пдеју ручиог рада. Он беше премештен у омању варош, где беше школа (овако као што је при Богу већином у нас данас), мрачна, уска. ниска, тескобна, јадна н жалосна. Он намисли да сам васнитава своју децу. Размишљајући о методи, како да школује своју децу, сети се како је радо номагао своме оду, кад је овај радио у домаћој радионици, носле војничких вежаба, ради забаве. Сећао се, како се радовао ономе што је сам начинио, па намисли да то опроба са својом децом, нс би ли им омилио рад и. цзвежбао руке, те осиособио за духовни иосао. II он је у овоме успео те га први нокушаји и охрабрише. Он је најпре радио с децом ручни рад па после умни, при чему му беху необично пажљива, схватљива и нромишљена. Охбрарен овим, он је дошао на мисао, да телесни и умни рад, везани уједно, васаитавају целога човека. За

2 — 3 сахата он је успео, да много што шта деца науче, да начине сама. Рад је деци' постао најмилија игра у радиоиици, те им пробуди наклоност к раду. А колнко се тек радоваху, кад неште сама ураде! У једном свом јавном говору велн овако: „ Овим се буди у децс, као и код одраслих, свест о самоиоуздању . .. и дејствује врло благотворно и на жељу и на вољу". Деси се често по некп учепик, који у школи изгледа. глуп и туп. А нека се само пусти у радионицу, па ће се видети колико он вреди. Често је такав ученик доцније иу самом школском раду марљивији. Што је ствар у Данској у застоју, мора, се приписати Касовој погрешци, коју је хтео он доцније да исирави, али је било доцне. Ствар је у овоме. Мпслио је да ручни рад пресади у народ, а не у школу, јер народ беше осиромашио, те да му ручни рад буде срество за зарађивање а богатима као корисно заниМање. Кас беше толико опијен овом идејом, те наскоро напусти војску и сав се посвети овој ствари и иресели се у Коиенхаген. Ту отпоче живо претресати у штампи и на јавним предавањима ову ствар изнесавши своја искуства. На скоро видимо и вредног учитеља са Јитланда Рома, где заједно покренуше два листа за ручни рад. Одмах основаше.и курсеве за ученике н учитеље и постигоше велики успех. Мало- . доцније основаше друштво: „ Централно данско друштво за дома&у радиност". Ово друштво разви толику радљнвост, да одмах поникоше у земљн разнн курсеви и школе за ручни рад, па нп сами се сељаци не устручаваше да буду чланови овога друштва. Ослобођен оваким успехом, он покуша и код владе, која га поможе са 2400 динара за отварање курса. Курсеви су обично трајали по шест недеља, а предавало се: столарство, дрворез, дуборез, илетарство, четкарство, књиговезништво, картонажа и кииорештво. Учитељи се истина нису у свима овим радовима вежбали, али су добили основе, тек да могу отпочети рад, а усавршавање би дошло само по себи, тек доцније. По свршетку курса учитељп су заводили радионнце, за дсцу, која не иду у школу. Ствар је необично брзо напредовала, али је у брзо настуиио иназадак. Узело се веома много предмета за рад, па се пије могло савладати све. Ствар беше више посвећена домаћој индустрији и радиности, методскп несређена, а школу беше оставила у запећак. Ову је погрешку у брзо увпдео Кас и дође на мпсао, да би сву нажњу требало обратити школи, у којој је најлакше радити. Али само друштво које узе на се иницијативу завођења рада, одмогло му је, јер рађаше у протнвном правцу. Он се наљути, остави друштво