Prosvetni glasnik

218

преглед школских дистова

ваних радника чита, на непоередан начин ложе бити користи за множину, па и за школу. Ову еу дужност скатиле еве државе. Њој се није хтела оглушити ни Бугарска, и г. Величков је овај предлог прихватио да се, на основу погледа у њему изнесених, изради „Правилник за издавање си. „УчилшценЂ ПрегледЂ." Тај се „Правилнпк" састоји из 8 чланова, у којима се обележава програм листу, чија се редакција и издавање поверава „Сталном Уџбеном Комитету", утврђује цена (за 6 — 7 штампаннх табака — толике су месечне свеске — 6 динара за годину), п велитана хонорара (80—120 динара за штампан табак оригиналног рада, а 50 — 80 дин. за преводе) итд. Ово је друга година, како излази овај журнал, коме је одговорни уредник г. Н. Станев, врло вредан и спреман р^адник, нознат у Бугарској са многих својих студија и чланака о разним питањима из области школске практике. Врло су му вреднн сарадници у овом послу г. г. Пејев (Ив. Плачков) и Л. Доросијев, такође познати радници у педагошкој књижевности бугарској. Њихова је поглавито заслуга, што је „Училишент, Пр%глед" тако уређиванжурнал, да донста чпни част младој бугарској периодској литератури. Од прилога, штампаних у ирве две књиге (јануарској и фебруарској) за ову годину у званичном одељку заслужују иажње: иравила о уџбеиицима, извештај о исиитима зрелости за 1895-96, раепис министарски о том, шта ученици читају ван школе: и оиширан извештај о софиЏкој Пародној Библиотецц за 1896 годину. Уз иравила о иисању уџбеника — њих потврђује сам владалац — иде и извештај мипистарству коме су нзложене побуде, ради којих им се приступило, и начела по којима су рађена. Писање и издавање уџбеника — то је основно начело — оставља се приватној иницијативи, као што се у таквим приликама ради и у већини евроиских земаља. У нас је само друкчије. Остављајући у овом цослу приватној иницијативи иуну слободу, ова правила постављају даље прописе, којих се морају држати и писци и пздавачи. Тн су прописи: да је уџбеник написан правплним језиком и доследним правописом; да је сагласан са програмом; да је градиво изложено методски, и да је наштампан словима, која неће штетно утицати на вид ученика. Мннистарство прегледа н одобрава те уџбенике, а наставннцима је остављена по том слобода да изаберу од одбреннх уџбеника, који им се види да је најбољи. Из извештаја о испитима зрелостима за 1895-6 школ. год. видимо, да се на испит те године јавио 1061 абитуријенат и то: у мушким гимназијама 249; у женским гимпазијама — 355, иу учитељским школама — 457 абитуријената. Испит се положио и сведоџбе примило 52У 0 и то : у мушким гимназијама — 41%, у женским — 81%, а у учитељским школама — 35%. Разлика је у успеху, као што се види, огромна. Ова се разлика објашњава, прво већпм частољубљем и марљпвошћу ученица, а друго и тиме, што је програм за иолагање испита у женским гимназнјама много лакши, него ли у мушким. Признајући ово, сви су изасланици министарски сагласнп, да у женским гимназијама преоблађује механичко учење, а тога је много мање у мушким. Тако исто вреди пажње огромна, готово ненормална разлика у минимуму (13%)

и максимуму успеха (96% у Старо-Загорској женској гимназији). Сравне ли се резултати испита 110 разним предметима, излази да је најбољи успех у мушким гимназијама из латииског језика (92%), у женским пак из хигијеие (98%); а најгори у мушким гимназијама из јестаственице (69%), у женским из матерњег језнка (82%). Из матерњега је језпка успех у мушким гимназијама 78%, дакле слабијп од минимума у женским гимназијама. Из извештаја о Народној Библиотеци у Софији вадимо ове податке: Библиотека је на крају 1896 године имала 15,180 дела у 21,279 томова. У току 1896 године Библиотека је приновила 1009 дела (658 купљена, остала поклоњена). Осим ових, из буџета за ту годину поручено је још 420 дела. Библиотека је примила ове године 212 периодских издања и 70 политичких новина; по језицима периодска су издања овако распоређена: бугарска 46, руска 65, француска 46, немачка 26, енглеска 24, разних 5. Карактернстично је за наше узајамне књижевне односе, да од сриских иериодских издапа нема ниједнога ! Библиотека има и 212 рукопис-а. Врло су интересни иодаци о читању књига и по свој разноликости и но брижљивоети израде. Од кад је наше Народне Библиотеке, не имадосмо овакво брижљиво израђена извештаја. Незваничпи одељак у ове две школе Училигцеиг НрЂгледа такође богат разноврсним прилозима који су подељени у ове пододељке: Чланци и расираве иедагошке бадржине, из науке и школина живота, белешке из школске ирактике, и рецензија и библиографија. Од чланака, штампаних у ове две књиге, пажњу заслужују: Педагошке конференције, од Ив. Т. Бракалова и Васиитане одраслих од г-ђе Лидије ПГишманов. Бракалов је у своме чланку узео за предмет расправљања врло важну тему и обрадио ју је врло успешно. „Напредовање учитеља у научно-педагошком погледу, потстицање на похвално такмичење у побољшавању метода наставних, тешње дружење и стварање солидарности међу људима. који се пре тога нису познавали и који, пре него што су организоване биле педагошке конференције, нису имали прилике да размењују своје мисли о деликатним пптањпма, која се тичу васпитања и наставе" — томе, по Р. Кои88е1о1;-у, воде педагошке конференције и то им управо и даје значај ради којега се оне данас организују, по иницијативи државних власти, у свима готово земљама. Показавшн у чем је њихова, корист и какав им је циљ, г. Бракалов разгледа затим у своме чланку, како су оно уређене по другим странама, те, на основу тих опажања, изводи, каква бн органпзација ових конференција била потребна за Бугарску, шта треба да им је циљ. каква питања могу да се расправљају на свима н какав треба да нм је унутрашњи ред. — У нас није до данас држава ништа з г радила за уређење ових конференција. Питање о њиховој организацији у свези је са питањем о сталном надзору у основним школама. Решење оба ова питања треба да"пду напоредо. А дотле би се могло помоћи, кад би наше Учитељ. Удружење порадило да њихови нододбори свој досадањн рад у овом правцу изводе са вшие плана и на другој основи. У Бугарској је мало жена, које се баве књижевношћу. После г-ђе Каравеловл,еве, која је у овом