Prosvetni glasnik

220

ПРЕГДЕД ШКОЛСКНХ ЛИСТОВА

ите Ае ВегЂге (Рапз. 1894) и НШогге Ли Мотепедго еГ Ае 1а Возте (Раг1? 1895). Пошто ниједна од ових двеју књпга није у нашој књижевности оцењена (о обема је било помена у „Делу"), неће бити непотребно, да упознамо читаоце са оцсном т. Качановскога, за кога се зна, да је добар зналац наше историје. Да покаже, како писац пма врло нејасне појмове о историским изворима и литератури за историју Србије , г. Качановски узима као пример тврђење пишчево „да је Душан умножио број школа, прпвлаче1 )И Византијске научаре и стране инсце, међу њима и историке Дифрена и Фрешотија", па, да то тврђење иобпје, наводи у оцени, шта је све, по познатим споменицима, урађено на књижевности за време Душаново. Наведавши 15 имена познатих пз тога доба раденика на књижевном пољу, г. Качановски долази до закључка, да је номенуто тврђење г. Кокела иотпуно неосновано." И у онште историја Србпје, по начину како је изложена у овом делу, пати од многих недостатака и непотпуности, које је тешко изложити у овако краткој белешци " — Исто му је тако неповољан суд и о другој књизи, у којој је г. Кокел изложио исторнју Црне Горе и Босне, ма да нрошлост обеју тих страна није тако тесно везана, као што се писцу учинило. „Не тледајућн на њезин обим (490. стр.), ншпта ново у њој неће наћи онај који се интересује нрошлошћу Црне Горе и Босне, а нетачности је много. Писцу је много штетило непознавање југославенске топографије и историјографије данога предмета".... Излажз 7 ћн историју ових двеју страна, писац ннје био самосталан, него се држао дела Андрића, Медаковића и Милутиновића, а остала, писана на језицима српском, руском, талијанском и француском, пије нознавао, нитн се је користио споменицима објављеним у току последњих годпна. С тога ћемо, вели г. Качановски, узаман тражити у овим делима погођених карактеристика псторијских лица. За овим одељком долази „Сувремени летоиис", у коме се објављују: ошнирни извештаји о стању разних просветних завода и других установа које служе ганрењу народне просвете; аисма из Па.риза која пшне иознати и у нас слависта Луј Леже; некролози знаменитих просветних радника, говори држанн прпликом њихове смрти, ирегледи њихових радова итд. У овнм двема књигама заслужују пажњу извештаји о џсиитима зрелоети у реалним школама за 1894. годгшу и о стању Ст. Петроградсшх виших женских курсева за 189516 школ. годгшу. Из првога извештаја видимо, да је у Русији у 1894 години било 103 реалне школе са шест разреда и два одељења, од којих је једно трговачко, а 88 школа имале су још и седми разред. На исинт се у првим (школама са 6 разреда) јавило свега 1766, а у другима — 1126. С успехом су положили испите : у нрвима 1490 (84,93%), а У другима 1053 (93,52%). Резултат се показао бољи него ли у 1893 годинн. Највећи број ученика, који су свршили ове школе, био је од 18 и 19 година, и 74,3% изјавили су жељу да наставе школовање. Други је извештај пјн ннтересннх нодатака о стању виших Женских курсева у Петрограду, из којих се види, како се много полаже у Руснјн на више образовање женскиња и шта се у том ногледу може учинити привашом иницијативом. Женски курсеви имају два одељења : историско-филолошки и фнзичко-математички,

сваки траје по 4 године. У нрвом се уче ови предмети: наука о вери, логика, психологија, историја старе н нове философије, историја педагогике, латински, руски, старославенски, францускн и немачки ј език, иреглед еловенских Језика, историја рнмске литературе, историја ошпте литературе, управо главније појаве нз талијанске,. немачке, француске и енглеске књижевности, које су нмале везе са развићем руске књижевности; преглед словенских литература, нсторија старе и нове руске литературе, стара нсторија, историја средњих векова, исторнја новога времена, нреглед историје словенских племена, руска историја, историја уметности п (као необавезан нредмет) певање у хору. — У другом се одељењу уче ови предмети : а) у математичком: наука о вери, астрономија, општн курс математике, аналитична геометрпја, алгебарска анализа, диференцијално п интегрално рачунање, физнка, аналнтична механика, неорганска хемија (прве године) немачки и француски језпк и (као необавезни нредмети) латински језик и певање у хору; б) у хемијском: наука о вери, зоологија, ботаника, фнзнка, органска хемија, хемпјека кристалографија, физичка географпја, аналитична геометрија, деференцијално и и интегрално рачунање, француски и немачки и (као необавезни предмети) латински језик и невање у хору. У иочетку 1895/6 шк. годпне било је на вишим курсевима редовних и ванреднпх слушатељака 695 : а) у иетори.Јско-филолошком одељењу : I година 208 редовних и 17 ванредних Н „ 111 „ „ 13 III „ 109 „ „ 17 IV „ 78 „ „9

506 „ 56 б) У фиЗИЧКО-МАТЕМАТИЧЕОМ I година 59 редовних и 3 ванредне

II III IV

17 23 23

3 3 5

122 „ „ 11 У току године курсеве напустило, из разних узрока, 100 слушатељака, а свршило их је у оба одељења 80. За 1896/7 школ. годину примљено је на курсеве 226 слушатељака, које су овако биле расподељене : А) У ОДБЉЕЊЕ ИСТОРНЈСКО-фиЛОЛОШКОМ : I године 167 редовних 11 ванредних II п 2 „ „ 169 „ 11 В) У фнЗИЧКО -МАТЕМАТИЧКОМ ОДЕЉЕЊЕ : I година 41 редовна 1 ванредна

II III VI

1 бив. редов. I ;> п 1 41 11

44

Пријава је било толико да еу се због тескобе аудиторија, морале одбитп 324 девојке, од којих су неке биле из најудаљенијих крајева простране Руспје. Интересно је разгледати слушатељке по сталеж,има, којима нрипадају. Највише их је из сталежа чиновничког (400), а за тим из грађанског (134). По народ-