Prosvetni glasnik
230
ПРОСВЕТНН ЗАПИСИ
г) 3 профееора педагога, које бирају колегијуии њихових Уч. Школа: д) 2 ирофесора духовних завода; ђ) 2 професора, бирана и:ј кандидата, које изберу колегије њихових иол>онривредних школа; е) 7 учитеља, бираних из оних кандидата, које изберу учитељи, бирајући ио двојицу на сваки округ; ж) 10 чланова бнра министар нросвете оиет из
реда школских службеника или из реда људи, који су радом својим доказали да их интересују школска питања. Избор чланова саветских врши се тајним гласањем. Кад се погледа на склоп савета, кад се узме на ум да му је председник сам мпнистар просвете, онда је лако увидети, са колико збил,е Бугари улазе у реформисање просвете народне. .!>.
ПРПСВЕТНЕ ЗЛПИСИ
Веџбаонида иедагошког семинара наше 15елике Школе. — Савет философског Факултета решио је, да I београдска гимназија и београдска реалка буду веџбаонице педагошког семинара наше Велике Школе. У осталим средњим школама београдским хоснитоваће учениди IV год. философског Факултета, кад год буде потребно. Г. Ректор В. Школе нарочитим писмом умолио је г. министра просвете да усвош ове предлоге. Усвојивши их веома радо, г. министар је наредио одмах г.г. директорима средњих школа београдских све што треба, како би и веџбање и хоспитовање донело оне користи, које се од њега очекују. Давнашња лепа и корисна намера управника иедагошког семинара проФесора г. д-ра ВоЈислава Бакића, иочиње већ да се остварује. Вележећи ову вест с радошћу, уверени смо, да ће јој се искрено зарадовати сваки искрен пријатељ наше средње жколе. Успех јој је сада зајемчен, јер поред теоријске спреме, наши наставниди биће и спремии нравтичари. Теорија и нрактика су најиоузданије водил>е успеху. Љ.
Нолагање професорског испита, да буде само једанпут годишње. — Г. Ректор Велике Школе у своме извештају за 1895|б год. предложио је да се нроФесорски испит положе само септембра меседа. За то је изнео и сувише разлога. Тада се не држе предавања на В. Школи. Настава у средњим школама тада мање губи. За април или за октобар кандидати редовно траже одсуства. Добију ли га, штета је очигледна; не добију ли га, онда више раде на својој спреми но у школи. Кад настава баш изгуби септембар, мања је штета, јер вредан наставник има довољно још времена да штету накнади. Са априлом већ није тако. У априлу се ионавља оно што је пређено, утврђује се оно, што је најважније из целог иредмета. Проиусти ли се тај месец, нроиусти ли се ионављање и утврђивање пређеног градива, онда се не може надати великом усиеху. За ове наводе доказ је, по извештају, у томе, што су обично најслабије обрађени предмети оних наставника, који су полагали испит у току школске године. Најзад кандидати би се сачували мољакања за одсуство. Љ. Наставни нрограм за Минералогију, Геологију и Хемију. — Поводом реФерата о једном новом уџбенику за Минералогију и Геологију, наше Геолошко Друштво дошло је до закључка, да је главни узрок неуспеху из тих иредмета у нашим средњим школама, што нема детаљисаног наставног програма. Нарочитим писмом обратило се министарс.тву с молбом, да се тај програм што пре изради. Мини-
старство нросвете лонудило је израду тога програма Геолошком Друштву с тим, да се има на уму п та околност, да још није израђен ни иаставни илан за наше средње школе, што би свакојако требало свршити ире израде наставног програма. По нарочитом предлогу г.г. Лозанића и Дека, у Геол. Друштву израдиће се програм и за Хемију, тако, да ћемо скорим имати програм за сва три предмета, ко.ји ће израдити тако меродаван Фактор за наставу Минералогије, Геологије и Хемије, као што је наше вредно Геолошко Дртштво. "Љ-
Снабдевање основних школа потребама. — Вољан, да учини све што је иотребно, те да се основне школе снабду са свима потребама на време, г. министар просвете и цркв. послова, позвао је неколицину београдских учитеља и разговорио се с њима о томе. Учитељи су израдили и иредлог о снабдевању школа потребама. Знамо да ће се овој вести обрадовати сви радници у основној итколи. Снабдети осн. школе на време, значи осигурати им много лепши успех но што су га до сада иоказивале. Намера је корисна и остварљива. Љ.
Помоћ Професорском Друштву. — Упрапа ПроФесорског Друштва на састанку своме држаном 5. марта ове године решила је: да се умоли г. министар просвете да Друштиу одреди сталну годишњу помоћ, како би се лакше могли подмирити велики трошкови око уређивања и издавања друштвенога органа »Наставпик^-а. — Г министар уважавајући разлоге Управе ПроФесор. Друштва изнесене у њеној иредставци, решењем својим од 17. марта тек. год. Пбр. 3801. одлучио је: да се »ПроФесорском Друштву* на име номоћи за издавање друштвеног органа » Наставница" издаје годишње хиљаду и две стотиие (1200) динара. Ова се помоћ рачуна од 1. јануара ове године.
Изгнања из средњих школа. — 1. ПроФесорски Савет зајечарске гимназије у седници својој од 21. Фебруара ове године, одлучио је: да се Стевап ВеселиповиИ, учевик VII. разреда зајечарске гимназије изгна па свагда из тога завода. Ову одлуку одобрио је и г. министар нросвете решењем евојим од 8. марта т. г. Пбр. 3226. 2. ПроФесорскн Савет пожаревачке гимназије у седници својој од I. марта ове године решио је: да се Александар СтаматовиА, ученик II. разреда исте школе изгна па свагда из тога завода. Ову одлуку одобрио је и г. министар просвете решењем својим од 7. марта ове године Пбр. 3278.