Prosvetni glasnik

312

СЛ-УЖБЕНИ ДЕО

Чл. 57. Упис нрестаје важити: 1) кад се ученик казни изгнањем из школе; 2) кад ученик не испуни иропис о подношењу индекса; 3) кад он сам тражи и добије иснпс. V Исјшти Чл. 58. Редовни су ученици дужни стално учити по прописаном наставном плану, вежбатн се у научним радноницама и полагати исппте, како пз појединих наука тако и по Факудтетским групама наука. Чл. 59. Уредност у нохођењу предавања и вежбања надгледаће наставници у споразуму са старешинама Факултета. За уверење о учењу и спремању за испите могу послужити пропитивања из обавезних предмета у току свакога семестра, о чему ће сваки наставник за себе водити белешке. Ред нроученпх предмета, уредност похођења предавања и успех у наукама заводиће се свакога полгођа у ученичку књижицу. Чл. 60. Еоји ученик добро положи нспите из свију обавезних предмета свога Факултета, добија на крају школовања Факултетску диплому, која му даје права на нолагање државних испита. Диплому потгшсују: ректор, старешина Факултета и председници испитних комисија. Ученик који не би добро положио све испите, може добити сведочанство, колико је и како у Великој Школи учио, али нема права на полагање државних испита. Чл. 61. Испити у Великој Школимогу бпти: полугодишњи или годишњи, и стручни или дипломски, после могу бити усменп, нисмеии и практични. Усмени су испити јавни. У Факултетским уредбама утврђене су врсте испита и начин испитивања. Чл. 62. Рокови за полагање свију испита јесу: јуни, септембар и јануар. У случају каква неодољива узрока Академиски Савет може те рокове продужити највнше још за 15 дана. Кандидати за стручне пспите дужни су поднети сво.је нријаве најдаље десет дана пре почетка исиитних месеца.

Чл. 63. Право на полагање испита има само онај ученик, који добије уверење да је уредно ноходио часове предавања и вежбања. Право на полагање стручних испита има само онај ученик, који је учио ироиисан број година и који је добро положио нретходне испиге из помоћних наука. Чл. 64. Испитивање бива на основу детаљних програма, које ће утврдити Факултетски савети без обзира на то да ли је сваки део програма у току године на предавањима довршен. Чл. 65. Посебне испите из нојединих предмета врше предметнп наставницп под председништвом проФесора, које одреди Факултетски Савет. Стручне испите по групама врше комисије од иајмање три нредметна наставника, под председништвом најстаријега по годинама службе у Факултету, или онога кога Факултет одреди. Ако би у групи било мање од три проФесора, онда. ће се комисија појачати проФесорима најближим, по струци, оној групи из које испит полаже. Чл. 66. Усмени испит бива код посебних испита 15 до 30 минута из свакога предмета, а код стручнпх испита највише два часа. Чл. 67. Оцене се могу бележити код поједнних испита бројевима од 1—5, а сматраће се да је кандидат положио испит, ако је добио бар потпуно три (3). Чл. 68. Који би ученик из једнога помоћнога предмета добио слабу оцену, има ирава да се заипше у следећу годину и да на крају њенога нрвога полгођа поправи ту оцену. Ако је ни тада не би ноправио, ноиављаће учење и исните пређашње године. Који би ученик из два и више помоћних предмета у једној години добио слабе оцене ноновиће учење те године. Псто бива и с оним учеником који би ма из једнога нредмета добио рђаву оцену. Понављање је године неограничено (у колико би само зависило од неуспеха у учењу). Чл. 69. Код стручних испита који се полажу по групама. оцена се даје укунно за све делове, а сматра1>е се да је испит положен, ако је ученик добро снао сваки појсдини нредмет. Ако би комисија нашла