Prosvetni glasnik

324

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

заменида „ их ", која није лична иовратна, те због ње не може бити тај пример ту; остаје дакле само посесивнн придев „Хорацијеве", због којег је могао тај пример овамо доћи. У броју 38. наводе се српски нримери за „ДеЂегтшаНуа 1з, 1(1ет, 1рае." У том броју гласи пример 3. овако: „Велик беше углед Уликса и Нестора код грчке војске; слава њихове разборитости п ретатости беше врло велика." А нример 8. гласи: „Врлина је прво благо човеково ; њена је слава вечна." Ту се заменице њихове, њена " рачунају иод ргопотеп (1е(егшшаИгит, а у броју 36. наводе се такве замениде међу ирисвојним заменидама. Зар то неће збунити почетника ? Шта ће те заменидо међу детерминативним (т.ј. показним) заменицама? Оне не спадају овамо, јер нису детерминативног (показног) значења, како госп. писад сам у граматиди (§ 100. у напомени, стр. 95.) каже: „зависвим надежима (заменице 18 еа 1 (1) замењују се облици личне заменице 3. познатог лица а генитивом синг. н плур. присвојна звменица 3. лица (в. § 96. и § 98. 2.): Не1уеШ Геге соИсИашз ргоеШз сит 6-егтап18 соп^епЛип!, сит аи! зтв ДпЉпз еоз ргоМТзеп1, аи! 1рз1 т еогит ИпЊиз ћеПит §егип1." — Генитив егиз, еогит итд., како рекох, није друго него посесиван генитив заменице гз еа гс1, и то као застуннице трећег лица. Те збрке у читанди г. Малине можда не би било, да није он заменицу 18 еа 1 (1 у својој граматици на три стране развукао, наводећи је у § 96. као заступницу личне замениде 3. лица, у § 98. као заступницу српске присвојне заменице 3. лица, а у § 100. као ргопотеи <1е1егтта11уит. Према томе је онда и у читанци примере о тој заменици несходно разместио. Сасвим довољно и јасно било би, да је он ту замениду према главном значењу њеном сместио међу демонстративне заменице и да је ту навео њезине облике, а у краткој примедби додао, које значење осим показног та заменица у српском језику још има; као што је учинио Туроман у латинској граматици § 75. ирим. 2.; па је онда могао све примере о тој замениди под једним бројем навести, као што је Лекић у својој читанци (бр. 28.) учинио. 10. У броју СХХХУП. читанке г. Малине читамо: (јшпат уоз езИз, фн 1ат нтИа поске ри!заМз богез?... Јат арепат уоМз; зе<1 ауео аисШе, фи зШз. — По граматици госп. писца § 102. превешће те то овако: који сте ви?... рад сам чути, који сте. Јер г. писац у § 102 граматике своје наводи цшз, 1ш(1 као именичку упитну замоницу само у сингулару, о плуралу нема ни трага; а за придевну упитну заменицу (Јш циае ^ио<1 вели, да се у својој нромени потпуно слаже са савезном (релативном) заменицом; по томе су фппат и цш у горњем примеру придевне упитне заменице, те се као такве морају нревести обликом иридевним „ који ". А ја бих са Туроманом (види његову лат. грам. § 80.) и с другима рекао, да и за супстантивну и адјективну заменицу упитну латинског језика у плуралу служе исти облици, а једнаки су с релативном заменицом; па ћу горњи прииер превести овако: Ко сте ви?... рад сам чути, ко сте. 11. Већ код номиналних облика подоста се тражи знања синтаксе, да се могу нримери те читанке разумети и добро превести, којег знања ученик нити из првог дела граматике нити из ове читанке довољно

стећи не може; а још много више то важи за глаголске облике, као што ће се из неколико примера видети. Тако почетници треба да преводе зависне упитне реченице без синтактичког знања и без уцутства у читанци. Ево између многих примера ово неколико: У броју С1, 16. То1аз пос!ев зотшатиз; 1атеп заер18зћпе 1 §погати8, цит зотта^еггтиз. Бр. 44. 10. Ученим је људима познато, како еу Рнмљани љубили ратне вештине. Бр. 44, 11. Размишљајте свагда, коликим вас је доброчинствима обдарио бог. Од ученика иште се, да преводи финалне и консекутивне реченпце, где му треба знати и правилно Ле сопзесиИопе 1етрогит, а унутства к томе још није добио, јер она нота у граматици г. Малине на дну стране 117 : „и! 1аис1ет и! 1аис1агет да хвалим, пе 1аис1ет пе 1аис1агет да не хвалим" ни за финалне реченице није довољна, а за консекутивне и не ваља. Да од многих примера наведем само ове: Бр. 50. 2. „Пророчиште наложи Атињанима, да изберу себи (за) вођу Милтијада." Хоће ли почетник по горе споменутој ноти знати, како треба тај пример превести? Тако и овај пример: Бр. 50. 6. „Сенат је одлучио, да се у Капитолу хране гуске о државном трошку." Бр. СХХХУ. 20. Тап1а 8раг1апогит 1огШи<1о ега1, и1 игћет зиат пип^иат титгепГ. Откуд ће почетннк докучпти, како у том примеру ваља нревести глагол типГгепГ? Хоће ли по оној ноти казати „да утврђУЈУ"? или ће по граматици (стр. 116) превести: „утврђивали би"? Од почетника тражи се у овој читанци, да зна различна значења ковјункције сит. У граматици г. Малине наћи ће у § 123. на дну стране 116 ову ноту: сит 1аи(1ет кад хвалим, сит 1аис1агет кад хваљах; а у § 127 на дну сгране 130 има нота 1): сит 1аиДауепт кад сам хвалио. То памтећи моћи ће ученик превести оваке примере: Бр. СХБУ. — со1ош... сит 1ириз пиз<Јиат аррагегеЛ, ас! орега зиа сИзсепп!. Бр. СХХ1У. — Сит аи!ет (§гиз) тегсеЛет розШ1агеГ, пгМепз 1ириз... тциШ Али мала је корист од механичног превода таквих примера, кад ученик не зна, за што у њима стоји конјуктив имперфекта. А нека с помоћу споменуте ноте ученик преводи на лат. језик оваке примере: Бр. 32. 15. Ђ Када су чете биле сакуаљене на једно место, Цезар заметне бој." Бр. 51. 1. „ Кад су Картагињани после битке код Кане аокуиили плен, напунише неколико мерица златним прстењем." Хоће ли се ту речи: „кад су покупнли" превести: сит соИеаепп! према оној ноти : сит 1аиЛауепт кад сам хвалио ? — Ту не помаже она нота, него ту треба знати синтактично правило, којега почетник у г. Малине нигде не налази. И сит сопсезшит треба да почетник преводи. Бр. ХСУ1. 6. (јш поп уе(;а<; рессаге, сит роззИ, шће!;. Из споменуте ноте знаће ученнк да значи: сиш 1аи<1ет кад хвалим, дакле ће у том примеру сит роззИ превести: „кад може". Али тако се преводи сит Гетрога^е а не сит сопссззтит. Слаба је дакле ту номоћ од оне ноте. И различних случајева конјуктива у релативним реченицама ту има без икаквог упутства, каквог је значења тај конјунктив. Бр. СХХХУШ. 2. Шо^епез иМцие зесит ћађеђа! росиЈит К^пеит, цио адиат. .. ћаигггеГ. — Бр. С1. 13. (ЈШз ез1, диг ћопогет аи1