Prosvetni glasnik

830

НАУКА Н НАСТАВА

ПРИПРЕМА ЗА РАД У 0СН0ВН0Ј ШКОЛИ УВОД Према досадањему уређењу Учитељске Школе у Краљевини Србији и Иедагогика и Методика (опгати и посебни део, или општа наука о васпитању и о настави и васпитању школскоме) училе су се у једном разреду заједно са 6 часова недељно. Ово је било сувише мало времена. Нити су могли учениди на овај начин изучити добро опгати део ни посебни, који им је најпотребнији као учитељима. На сваки је долазило само по три часа. Овоме се придруживала још једна тешкоћа. Овај се предмет учио у II разреду, а тада су ученици неснремни да га слушају, јер нису пре тога учили Пспхологију, која му је основица, него су је учили у истом разреду, уиоредно с Педагогијом. А Етику и Естетику нису никако ни учили. Школски Рад учио се за тим у III разреду са 6 часова недељно (а у почетку уређења њенога са 12). У Вишој Женској Школи, као нашој јединој женској учитељској школи, Педагогика се учи и данас у V разреду са 4 часа а Школски Рад у VI са 6 часова. Према овоме Педагогика овде има 1 час више; али за то је Школски Рад изгубио, јер му Методика одузима половину времена. Најновијим преуређењем Учнтељске Школе од 6. Фебруара 1896. које важи и за женску учитељску школу, ако се изведе, време учења подигнуто је од 3 на 4 године, и то ће, нема сумње, дати могућиости, да се ово нешто поправи. Удесиће се (као што је већ и учињено новим наставним планом за Учитељску Школу), да Методика долази пре Школског Рада, а ире Методике Педагогика Психологија и Физиологија. Још ако се могне дати свакој потребан број часова, онда педагошка група може бити у главноме задовољна. Али је увек бивало, а биће и у будуће извесне иразнине између Методике и Школскога Рада или предавања у веџбаоници. У Методици се може и исцрпно прећи све оно што она обухвата, па при свем том ученицима и да се не помену многе ствари, које морају знати, и које треба да знају, пре но што ступе у веџбаоницу. Ако се ово не уради, рад у веџбаоници неће никако ићи глатко: и дотични наставник и сами ученици имаће да се боре с великим тешкоћама; и цео напредак неће

бити оноликн колики може да буде. Ученици не разумеју природу самога носла који предузимају. Они не знају у какве одношаје долазе према учитељима и ученицима веџбаонице. Они нису веџбани ни у састављању и писању предавања. Безбројно много ствари има, које нх сада сусрећу, и које у Методици нису ни додиривали. А многе, које су учили, морају се сада на ново истаћи и утврдити, допунити, па онда прелазити на практично поље, на сама нредавања. Јер, по речима једнога немачкога педагога, материјал је п сувише племенит, да бп се могло с њим експериментисати. Што се ученици Учитељске ПГколе боље прииреме за рад у веџбаоници, то ће и сама предавања ићи лакше, глађе, с мање грешака и у самоме почетку; а тпме ће им бивати све милији, и наиредоваће у њему боље. И сам наставник Школскога Рада нмаће да се бори са много мање тешкоћа на овај начин, него што би имао онако. На послетку и деца се у веџбаоници у самоме почетку задобију више, те после пазе боље и ред је бољи те више науче. Са сваке стране дакле боље је, да и ова прва предавања испадпу што боље. Још је већа ировала између учитељске и осиовне школе, између све оне сиреме коју даје Учитељска Школа својим иитомцима и онога што их одмах сусреће у раду и животу њипом по свршетку ове школе. Ученици изуче у овој школи и Педагогију и Методику и Школски Рад, и сврдшв је, опет не знају поједине врсте основних школа, уређење њпхово и њихов специјални задатак, особито у нас. Они не знају нн сам закон о уређењу основних школа, а камоли и поједине наредбе и уредбе, по којима се одмах морају управљати у своме раду. Њима су и наставни нланови и програми непознати, Као свршени учеиици Учитељске Школе они имају првенство да буду ностављени и за унравитеље основних школа, а ни иојми немају о администрацији и управи у опште. Рад у кући, у дворишту, у градини школској ниједан предмет није ни додиривао. А још мање су ученици ове школе упознати с односима према властима и правилима о доброме владању и лепоме понашању у друштву, како би доликовало особито онима, који су позвани да шире истинску просвету и ударају основу свему што је добро. По свршетку ове школе за њих је не само живот него и рад у основној школи у