Prosvetni glasnik

492 РАДН.А ГЛАгаОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА ПШ ШБНОГА ПРОСВЕТНОГЛ САБЕТЛ

ЗАПИСНИЦИ РЕДОВНИХ И ВАНРЕДНИХ САСТАИАНА ГЈГАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВКТА

САСТАНАК 693-1. и 31. маја 1897. год. у Београду. Вили су: иредседник Мих. Валхровић; редовни чланови: Ст. Ловчевић, А. СтевановиЦ В. Прокић, Дим. Довијанић, М. Иванић, Л. Лазаревић и Љ. Миљвовић. Пословођ, чдан Ранко Петровић. I Прочитан је и примљен записник 692. састанка. II Прочитан је реФерат г.г. Стев. Т. Јакшића и П. Тодоровића о деду „Шкодска Башта" од Петра Стојадиновића, руковаоца топчидерског расадника америчке лозе, који је молио да се известан број примерака овога његовог дела откупи. Ре#ерат г.г. Јакшића и Тодоровића гласи: Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет изволео нам је, с писмом својим од 17. јануара о. г. СБр. 2, послати квигу „Школска Башта" од г. Петра Стојадиновића, руковаоца топчидерског расадника америчке лозе, на преглед и реферовање: на какву би се сврху она могла употребити и ради чега би је требало откупити. Ми смо се сагласили да заједнички поднесемо реФерат о тој каизи. Пре свега имали бисмо одговорити на нитаље : да ли је у овој књизи обухваћено све, што би требало да буде кад се пише један упут за уређење школске баште код основних школа? Писац је ту намеру нарочито истакао у Предговору; а на тај циљ имала би она послужити и ио молби пишчевој о откупу. Књига, која носи горњи натпис, друго је издање књижице од 1893. године. С првом „Школском Баштом" писац није могао да задовољи гледиште које влада о томе, шта треба да буде у школској башти основне школе и како ову треба уредити; па и с овом „Школском Баштом", у другом издању, и ако је много што шта проширено и додано, није све постигнуто. Тако у књизи се свраћа главна пажња воћарству и виноградарству, док се градинарство, осем онога што има у општем делу и једнога простога сппска пмена поврћа (стр. 113), изоставља; иа п о пчеларству и свиларству скоро се ништа не кааге. Исто тако мало је иоуке о гајењу пољских усева (тако названом „огледном пољу школске баште"), гајењу врбе за плетарске послове, о гајењу цвећа итд., а све су то не мање важни саставни делови уређења једне школске баште.

Мане, које смо опазили у тексту, у главноме су ове: 1. На стр. П.није јасно и тачније описано, како се земљиште за башту премерава, како се прави скица (план), и како се ова преноси на земљиште. 2. Основнпнацрт школске баште на стр. 13. нити је тачан, нити одговара у ошпте садржинп књиге. 3. На стр. 15. налази се једна контрадикција с текстом на стр. 14. 4. Исти је случај и на стр. 21. где је реч о копању рупа за сађење воћа и лозе („ово је нужно да чинимо на неирериголаном — непрериљаном — земљишту"), према тексту на стр. 20. (да целу земљу у школској башти треба риголати). 5. Сав одељак о ђубрењу (стр, 23 — 29) пун је и погрешака и непотпун. Тако на стр. 24. нису одабрани најпотребнији елементи хране биљне ; и место елемената наведена су једињења, и то не у онаквом виду, како их биљке примају у храни, илн како се она налазе у биљкама. Исто је тако погрешно објашњење о „релативно већој вредности материјала" на стр. 24. а потпуно су излишне тачке о фосфорној киселиии, азоту, калиу н кречу на истој страни. Даље 0 »говеђем ђубрету" на стр. 25. вели се, да је врло добро „кад се измеша" са другим врстама ђубрета; — али тада говеђе ђубре већ ннје то, него компост. На истој страни наведено је колико има „у 1000 делова говеђег ђуберата тазе измешаног са простирком" појединих једињења и елемената, али збир тих састојака не износи 1000, — дакле нешто је изостало до 1000. 0 „свињском ђубрету (на стр. 26) врло је неодређено речено, да је оно разноликог дејства с тога, „што се свињче храни биљном и животињском храном". 0 „ђубрету од пернате живине" (стр. 26. д.) вели се да најбрже и најснажније дејствује аосле људских избаца, док анализа голубијег и кокошијег ђубрета на стр. 27. аоказује веКе размере састојака него човечији избаци. „Човечије избаце" као ђубре није прилично увршћивати под натпис „животињско ђубре", а није им ни место у овој књизи; и најзад у онаковом ииду, како је ово ђубре на стр. 27. описано, оно је више компост. Исто тако и реч „балега" нпје на свом месту. „Течно ђубре — пиштевина" није довољно објашњено, јер осем пиштевине има и других врста течиога ђубрета. „Компост — мешанац" не рачуна се у животињско ђубре. И најзад, код свих врста ђубрета збир анализе не износи 1000, ма дасевели: „у 1000 делова итд." 6. На стр. 34. говорн се о „хладним лејама," а не каже се како се праве те леје; па и код „грађења топлих леја" (стр. 35). наведено је тако, као да се оне подижу само за „рани расад", међу тим њихова је употреба много већа за нроизвођење разних плодова (поврћа). 7. На стр. 48. препоручује се „зелено каламљење" лозе до иоловине јула ; — међу тим тако се може