Prosvetni glasnik

546

РДДВА ГЛАВПОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

бити као упут за наставниЕе вештачке гимнастике при вишии заводима (вишој гимназији, учитељској гаколи и богословији) војним трупама и гимнастичким друштапма, то сам мигиљења да би их требало иомоИи и тако постаћи на даљи рад и то на овај начин, да се откуаи извесан број књиња за школске (ђачке и наставничке) књижнице. РеФерент има при руди само ове 2 шаджице: 1) Дечје игре за ђаке осаозне школе од Б. и С. учитеља. Веоград 1891. год. дена 0-20 и. д. 2) Упуство за гимнаст. веџбање са сликама за основне школе. Издање министарства просвете. Београд 1885. г. дена 30 п. д. Ова је књижица ппсана у истом правцу као »Упут« само у мањем обиму. Не могу да завршим овај реферат, а да не умолим Гл. Пр. Савет, да би у интересу здравља наше школске деце и онладине у опште требало расписати стечај за добру књигу о телесном веџбању, с нарочитим обзиром на дечје и младићске игре. Тако би бар добили књигу, која би водила више рачуна о школским потребама а која би била и прави упут за школску омладиву да негује евоје здравље. Др. В. Ж. Борђевик секретар санитета и шк. лекар. Ирема овом реа>ерату Савет је одлучио: да се „Упут за гимнастику" од г. г. Јов. Стојановића м д-ра А. Зеге може препоручити наставнинима гимнастике као упут и да се може препоручити књижницама средњих школа. Г. д-ру Ђорђевићу, у име хонорара за реФероваве одређено је шесет (60) динара. XIV. Прочитан је реФерат г. Љуб. Јовановића, проФесора, о делу „Срце" по А. де Амичису у српском преводу од г. Спире Калика, нроФесора, који га је понудио на откуп за поклањање учепицима о годишњим испиту. РеФерат г. Јованошћа гласи: Главном Просветном Савету Са захвалношћу на пажњи, коју ми је Савет указао, прегледао сам „Срце" од Адмонда де Амичиса, које је за српску депу удесио према оригиаалу професор С. Калик. Пошто је преглед поверен само мени, а не и лицу које је ближе познато са животом наших основних школа, слободаа сам узети да је тим Савет уједно исказао своје мшпљење о самом оригиналу и о подесности да се овако дело употреби у основној школи. Али ако би се ја и варао у тумачењу саветског поступка, опет је сувишно да се упуштам у посао који није мој, а који по мом уверењу није потребан. Стотине хиљада примерака овога дела на свим главнијим јевропским језицима, необичан успех у савременој литератури у опште а у школској на по се речито за мене говоре о доброти па с тим и о користи овога де Амичисова дела. То сам уверење у осталом и сам стекао кад сам дело прочитао још чим је изишло у у Италији, па ме је сада ново читање, српскога пре-

вода, притврдило у њему. С тога ћу одмах прећи на рад г. Калика. да видимо како је он оригинал удесио за наше мале читаоце. Г. Калик је са свим правилно схватио да „Срце" треба прерадити, што реку иосрбити," јер иначе би дело не само изгубнло онај значај, еминентно патриотски који треба да има, него би просто било деци неразумљиво. Питањејесамо како је та мисао извршена, јер је било врло тегако главне и споредне радње које се у делу причају, а које су могле понићи у једном друштвеном животу народном, куд и камо развијенијем од српскога, пренети у релативно просгу српску средину и приказати да у њој ничу и да се у њој развпјају. Па инак се може рећи да је г. Калик у главном добро успео. ПГто бих му као најкрупније замерио било би : што његово „Срце" није у оноликој мери опште српско у колико је „Соиге" опште талијанско. да Срце" је и сувише везано за краљевину Србију; али одмах морам напоменути да је де Амичису, писцу за ученике уједињене Италије, много лакше било нриказати целокуину талијанску отаџбину него ли г. Калику раскомадано Српство. Питање је само да ли за г. Калика није баш тим настајала већа дужност да ипак то иостигне, него што је за де Амичиса била његова. У осталом, да је г. Калик тој страни свога посла поклонио вигае пажње, његова би прерада добила и у чистој књижевној, уметничкој вредносги. Узмимо впр. необично лепу причу која се у оригиналу зове „Од Апенина до Анда" (Ва^П Арепнп а116 Апс1е) а у Каликовој преради „С Авале на Урал." Она је у српској преради изгубила у двојаком ногледу : национално-васпитном и књижевно-утетничком. Није де Амичис свога малога јунака Марка одвео из Џенове преко Атлантика до под Кордиљере само за то што је тако тражила његова приповедачка замисао, него за то што с ону страну океана живе стотину хиљада талијанских исељеника. А може ли наш прерађивач казати таки разлог зашто је он свога Марка одвео из Београда на Урал? Међу тим прзнато је да на жалост десетине, ако не стотиве, хиљада Срба живе далеко од своје отаџбине као и Талијанци, на је много згодаије било узети које од тих правих српских насеља за циљ Маркова путовања. Овако је ствар у српском издању изгубила сав онај патриотски заачај који има у оригиналу, а изгубила је уједно и у томе што не одговара реалности. У овом последњем погледу, дакле са уметне отране, прича је још више изгубила, што приказује како је једна мајка Београђанка отишла да служи у Русију. С-рпкиње мајке, које иду на сталну службу другоме, врло су ретке, али Београђанка која ће оставити децу иа ноћи да служи у туђину, таки је феномен, да, и кад би га било у животу, неби смео постати предмет приповетке због своје изузетности. Сваки домаћин зна какве су невоље набавити у Београду женску послугу, а камо ли да у нас има у том погледу такога изобиља, да су оне, које траже хлеб и зараде, упућене на исељавање! А довољно је било да се писац одмакао из Београда и из Србије у крајеве српске где збиља постоји струја исељеничка, па да му прича буде реално, а с тим одмах и и уметнички оправдана. Могао се лако угледати на де Амичиса, који је своја лица у тој причи узео из провинције, Џенове, а не из престонице Рима, центра у који као и у Београд притиче становнилтво, а не истиче из њега. То је при-