Prosvetni glasnik

52

КОВЧЕЖИЂ

но што се овде у узајамном раду одржава склад ј целлне, и што се појединце међусобним подстицацањем и критнковањем стадно и свестрано унапређују у раду у школи и за шкоду. ц.

ДРУГИ УЧИТЕЉСЕИ КУР( За ручни рад у мушкој ооновној школи

Као прошле године у Зајечару, тако ове 1897., године у Београду ириредило је Удружене за увођење ручног рада у мушку основну гиколу учитељски курс за ручни рад у мушкој шко.ш. 0 првом, лањском, курсу било је опширнпја извештаја у овом часопису од прошле године*), овде сада доносимо извештај о овогодишњем курсу. Првом згодном пршшком гледаћемо да опширније проговоримо и о значају и раду горњег Удружења. И овогодишњи учитељски курс био је удешен за изучавање: сдојдовске картонаже и слојдовскога столарства. Ручне радове у основној мушкој школи чине: вртарски радови (више у топло доба године) и радови у ђачкој радионици (више у ладно доба године и о кишним данима). Од радова у ђачкој радионици за данас су признати као најподеснији за техничко развијање деце у мушкој осн. школи, картонажа и столарство, и то прве радње за мању децу и уопште више за градску, а друге за одраслију децу и више за сеоску. Из тога узрока је Удружење и удесило и лањски и овогодишњи учитељски курс за изучавање баш картонаже и столарства. Удружење за сада не распол аже са више алата но за 20 курсиста, а ни новчаних средстава за већи курс не би му достало, с тога је расписало стечај само за 20 суделовача из оба предмета, картонажа и столарства, и још за по 5 суделовача из сваког предмета по наособ. На расписани стечај јавило се 25 учитеља, а нримљено је и свршило је: оба предмета 20, а само картонажу 1 учитељ. Курс је држан у великој згради основне школе на Дунавском крају, у Београду. Он је отворен на свечан начин 2. јула, а завршен је 12 августа. На свечано отварање овога курса послало је било Министарство просвете свога реФерента за осн. наставу, г. Р. Петровића, а Мннистарство приврбде свога секретара, г. Пају Т. Тодоровића. Свечаностн је присуствовао и Његово преосвештенство *) »Просветни Гдасник*, под XVII (1896), свеска 12. (дедембарска), стр. 625—629.

господин епискон Жички Сава, и доста одабраних гостију. Његово впсокопреосвештенство Госнодин Митрополит Михаил изволео је послатп куреистама своју , Архипастирску иоуку ", коју је прочитао месни свештеник посде водоосвећења и која је учинила на присутне ванредан утисак. Главне мисли у тој „Поуци" ово су: Рад је од Бога благословен а Христови аиостоли освештали су га. Дечица кад се у школи науче од младосги своје труду и телесном раду, постају моралпија, здравија и развијенија. Тада деца заволе радове и беже од лености и беспосличења и постају добрн грађапи и хришћани, који као вредни људи зараде за себе и за своје б.шжње. Деца која се у школи науче ручном раду, тиме се радо занимају и код куће, те се мање баве на улици на којој се младеж развраћа. Деца која раде у радионици буду тиша и блажа, те им се радом оплемени нарав. Ручни рад у мушкој школи биће у рукама вешта учитеља моћно средство за васпитање деце у вери и моралу и за сирему вредних и вештих грађапа држави. С тога шаље Митрополит курсистама архипастирскп благослов, д^, им рад буде срећан и да своје тешко али корисно предузеће сврше са успехом". Епискон Сава држао је на овој свечаности такође кратак говор, у ком је захвалио курзистима на пожртвовању и препоручио им истрајност. После говора иредседника Удружења г. Сретена М. Ацића, проФ. Учит, Школе и управника курса г. Јована С. Јовановића, учитељау Београду, отпочет је рад. Веџбања из картонаже трајала су од 2. до 14. јула, а из стодарства од 15. јула до 11. августа. За изучавање картонаже употребљепо је свега 96 часова рада, и за то су време израдили курсисти сваку по 37 модела; за изучавање столарства употребљено је свега 208 часова. рада, и израђено је по 88 модела. Картонажа је почета простим троугдом а завршена је кутијом за адиђаре; столарство је почето штапићем за цвеће а завршено ђерзонком кошницом. Предметн за веџбање у раду прибрани су тако, како би на њима могде курзисте имати што разноврсније веџбе, те да би се оспособиде за предавање овога предмета и у вишој основ. школи и у продужној школи, на и кад би се осн. школа нодигла на осам година. Са оном извеџбаношћу, коју су курзисте добиде на овом курсу, у стању ће бити показати како се раде сви они многобројни предмети који се употребљавају то у кујни, то на дому, то у врту. Са својом спремом с курса, моћи ће они доцније сами удешавати избор Модела за шкодску