Prosvetni glasnik

182

радња главнога ТГРОСВЕТНОГа САВЕТА

...оп &1баи1 Гспитега(ши (1с8 ап1ссес1ап(б <1е Г еДе{, роиг сЈмгокег рагпи еих 1а саике... \У. 270. 4. У сраском ареводу има цускога оригинала. СеИе е1иАе соизШие 1а Т.Ојодие... Е1 1а 1оЈ.'Н|ис ргаИ^ие сотргепг! е11е тете Аеих е1ис1ез. Ж. 184. АтвГ, с'ев1 раг ГоћзегуаИоп <)ие (1еђи1е песе88аггетеп1 1а бс1епсе. V. 187. (ЈиеНев »ои! ^иаШеб Л'ебргИ, ^и'оп с1оК. гециег1г 4'ип о1)кегуа1сиг ? \У. 189. 11 (1о1(, спсоге с1ге раИеп1, с'ел(; а <Нге пе ра§ геси1ег (1еуап1 1ев 1опдв (гауаих, е(, ассер(,ег (ои1еб 1еб рсЈпеб е( (ои1еб 1сб (1есер(1опб роиг а11с1п(1ге 1а тегИе. \У. 180.

...набрајајуКи претходне Фавте ...иабрајајући нретходнс Факте једног учииа да би сс међу њима шзког учина, да бн сс мсђу њима нашао узрок... Ш. 131. аотражио узрок... аодоста аогрсшака и у одређивапу значења аојединих речи фран-

Вопнееб реи рго1>ап1ез.

\У. 192.

Е' ођбегуаЦоп еб! с1оис тби!'вбап(;о роиг сгеег 1а бс1еисе. \У. 192. ...е1с а бвб ееаНа е! бсб апошаНеб* \У. 210. Мо1Пб ипе ћуро(ћебе еб(, сошрНциее, ппеих е11е с1оИ е1гс асеиеШгс. \У. 219.

То знање чини логику И логику нрактичну делимо на Два одељка. Ш. 9. II тако наука почињс ао потреби посматрањем. Ш. 12. Које каквоће духа треоа ду задобије посматрач ? Ш. 14. Треба да јс траељив, тј. да нс устукне испред великих радова и да ирими све тегобе ради истине... Ш. 14.

Иодаци мало оаробсши.

III. 18. Иосматрање је, даклс, недовољно да бисмо створили науку. " Ш. 19. ...има и она (ирирода) својих одвојености и неправилности. Ш. 41. Што је која хииотеза маље сложсна, то се ирс можс аримити... Ш. 35.

То проучавање јесге задатак логике. И сама практична логика еадржи двојако ароучавање. И тако наука неминовно иочиње поематрањем. • Које су то духовне особине, које троба захтевати од посматрача? Он (посматрач) мора бити још и издржљив, а то ће рећи: он се не. сме уклонити нспред дугих радова и мора поднеги све тегобе н све иреваро у очекивању само да бп дошао до истине... Подаци који мало доказују. Посматрање даклс није довољно да створи науку. ...и опа има одстуаања и ненравнлпости. Што је нека хипотеза мање заплетена, то је бољс треба дочекати... ..-1>1и8 1' ћуро(ћсбс (1оуга шегКег Гауеиг... ? \У. 219. * СеИе ех1епбшп апа1о§1дие брогПапее бо (гои\е Јоис 1ог(, б1тр1степ(; охцПциео раг 1е јеи <1е 1' авбоехаИои (1еб Иееб. \\ г . 222. ...сотто оп 1' а рге(оп(1и гсссттеп1... \У. 234. ...нццб роиг се1а Н Саш1га 1'агге 111(егуоПг 1а пПисигс. \У. 235. Се (1и1 п'еб! раб §е1е ие реи( роНег. \У. 243. Аи сои(,га1ге, ПиЈисИои гаИасће ии 1'аН а ба саибо, роиг еггдег Хеиг гарроН еп 1о1 итоегзеПе. \У. 244. ...с1он1 Гоћјо!, р1иб сотр1ехе, (1оН 6(гс р1иб 1опр: а ерихбег. \\ г . 245. То11е сб! с1опс 1а 1о1 шпсЈие с)и'а с1(1 песешпгетеМ бснуго (ои(е 8С1рпсе:.,, \У. 245,

...го вшие скаче цсиа хипогезн... III. 59. Ово нехотично аналогијско проширење тумачи сс, дакле, са свим просто игром асоцијације идсја. III. 57. ...као што сс у новије врсме гврди... Ш. 77. ...алн нам је за то иотребно посроство мањега. III. 77. Што инје залеђено ие може носити. III. 93. Индукција, на нротив, везујејодан Факат за њогов узрок, да би с аомоИу тога односа усгановила оагити закон. Ш. 95. ...чији јо ирсдмет сложенији и који се мора дуже цристи. ПТ. 97. То је дакле јединствеии закон, коме је ао аотреби морала еледити свака наука... Ш. 96.

...то ће хипотеза вишо заслуживати одобравање... Ово нехотичпо аналогиско ироширењо тумачи се даклс врло иросто радом асоцијације представа. ...као што су тврдили нсдавно... ...али за то ће бнти потребно уплести мањи суд. Што није залсђено ие можс држати. На против, индукција везује Факат с његовим узроком, да би њихов однос аоставила као оашти закон. ...чији се сложенији предмет Јиора дуже времена исцрпно проучавати. Овај дакле закон једини, по коме је морала неминовно ићи свака наука...