Prosvetni glasnik

232

данашњих ра.чвалина чувен у свету нод имеиом „Еолисеја " (Со1о88еит). Колисеј је имао 87.000 седишта и 15.000 места за стајање. Дужа му је оса изпосила 188 мет. а краћа 156. Сместиште за зверове и борце бидо је исиод арене. Фасада од 50 мет. висине обухватала је четири сирата; прва су три била засведена луцима и украшена дорским, јонским и кориитским стубовима. Коридори беху засведени н везани мођу собом каменим степеницама; кроз њих се нш.ш на седишта, која су била поређапа амФитеатрално, у обдику тераса. Око арепе нодпзала се високу галерија, као предохрана за публику од случајног нанада дивљнх зверова. У њему је било нарочитих места за цара, сенаторе, више чиновнике, весталине и друга лица вишега сталежа. На врху највишега спрата биле су утнрђене гвоздене летве за разапињање шаторскога нлатна, које је могло нокритн цео унутрашњи простор, — против сунца или кише. У Колисеју приређиване су најогромнпје и најкрвавије гладиаторске и зверске борбе. Каменом од развалина овог колосалног амФитеатра подигнут је велики број државних и приватних грађевина у дапашњем Риму, па ииак маса заосталога дела грађевине стоји још и данас огромна. Гладиаторске игре, назване по имену бораца — гладиатора (од 61ас1ш8-мач), састојале су се у борбама оштрим оружјем на живот и смрт. Овај сурови обичај етрурскога је порекла н постао је, по свој прилици, као погребна свечаност у место људских жртава које су негда приношене боговима, — слично приређивању гимнастичких и витешких игара код старих Грка прн погребу изгинулих јунака (нпр. Патрокла). Гладиаторске игре у Риму приредили су први пут браћа Марко и Децим Врут (264. г. пре Хр.) при погребу њихова оца. Но наскоро после тога оне посташе честе и без погребних прилика, а у доба царева развише се у великој мери као најпожуднија забава римских грађана, као особеност њиховог, необичног задовољства. Као велики љубитељи гладиаторске борбе беху царевп: Калигула, Клаудије, Нерон, Трајан, Хадријан и Комод. У гладиаторским играма борили су се у прво време обично робови, осуђени злочинци и ратни заробљеници, које су нобедоносне војсковође доводиле у Рим да увећају своје триумФе. У доциије доба, пак, кад пожуда за њих постаде општа, било је људи који су се и сами драговољно јављали за такве борбе, подстицанп узношењем и слављењем масе, као и добром наградом. Међу њима је било

и ритера и угледних госпођа, иа и самих царева — Калигуле и Комода. Гладиатори су се, под оштром и суровом дисциплином, вежбали у нарочито установљеним гладиаторским школама и касарнама у Риму и другим местима, које су основане крајем републике. Разликовали су се на лако и тешко наоружане, с мачем или тророгом грабљом, са штитом или без штита, са шлемом или без шлема; а било их је који су сс борили и на коњима. Но тим разликама, или и по нределу одакле су, називани су : К«иаш, 8есп^огее, Мурмилони, Самнићани, Трачани, Нор1ошасШ, Шпасћеп итд. Од тешко наоружаних били су нарочито чувени Гали и Мурмилони. И Калигула со борио у амФитеатру оиггрим оружјем као Трачанин. Улазак гладиатора у амФитеатор био је свечан, у сјајној опреми, а уз пратњу музике. Нерон се нарочито старао да гладиаторске игре буду што величанственије, на се брииуо и о унутрашњем намештају и украспма амФитеатра. Једном је наредио да се арена, у место песка, поспе златним нрахом и подеси вештачка киша од парФимерије, која је иадала на гледаоце. Извежбани за борбу и одважни, гладиатори су иоказивали најдрскнје презирање смрти. Борбу су отпочињали обично тупим оружјем, уз пратњу музике; то је била предигра крвавим сценама, у којима је, уз бурне звуке музике, вођена озбиљна борба оштрим оружјем, и то све дотле, докле један од бораца, окупан у крви, не подлегне ; рањеном и савладаном победитељ је пресецао гркљан. Оним гладиаторима, који би, тешко рањени, молили за милост дизањем прста показача, живот је ио каткад сиасаван; а то је могло бити најпре утицајем самог приређивача игара, а доцније је то право номпловања остављено ћуди публике, која је често остајала неумољива. Арена је била обиљно натопљена људском крви. Уа поједине победе гладиатори су у прво време награђпвани налмовим венцем, а од Августовог доба новцем. Појединн, који су се нарочито одликовали одважношћу и вештином у борењу, и тиме стекли наклоност иублике, били су срећни да буду награђени раниром (гшПз), символом ослобођења нз ронства. Грој иари гладиатора за борбу није био сталан. Најире је излазило на арену до 60 пари, а наскоро и много веће масе. Под Цезаром се борило до 320 пари. По Августовој наредби приређнване су гладиаторске игре само двапут годишње, а број пари ограннчен је на 60; али се доцније тај број попе опет на стотине. За- време велике Тра-