Prosvetni glasnik

384

КОВЧЕЖИЋ

Испитивање о угљен-моноксиду у ваздуху. — Зна се какав је оиасан отров угљен-моноксид (СО), који се производи при непотпуном угљеникову сагоревању, и отуда, разуме се, с гледишта практичне игијене велика вредност једног метода, којим би се могло лако пронаћн, када у ваздуху има и мала количина овога гаса, који се не одаје својим мирисом, а који опет може човека да умртви и не дајући му о томе каквог иретходиог наговештаја. До сада, испптпвање малих количина угљен-моноксида у ваздуху беше резервнсано само за хемичаре и Физиологе, који оиет за то мораху прибегавати многобројним и врло деликатним опитима. И за то се журим јавити за откриће Ро1ат и Вгоит-а, који, пропуштајући ваздух кроз разблажени раствор паладиумдихлорида, могаху констатовати и врло мале количине „ угљен-моноксида у н>ему, јер увек раствор иостаје мрк, кад оиасног_ угљен-моноксида беше у ваздуху. Биће врло лако конструисати малу справу основану на овој карактеристичној реакцији, а биће потребно и нагласити да се такве сираве држе у свима местима, која се загревају пећима (с дугачким сулундарима), у којима гориво тешко сагорева. Несрећни случајеви због угљен-моноксида овпм би се дакле могли уклонити.

Пгице ненријатељи пчела. — Пчеле имају међу птицама многобројних непријатеља, од којих је зоолог Лећег направио један списак. У први ред долази сеница, која је зими била у могућности каткад испразнптн читаве кошнице. За то у оеталом употребљује доста особит начин : стане на уласку у кошницу и удара о њене зидове, да тиме учини да изађу инсекти, које она тада хвата у михову иролазу кроз лето. Друга иначе корисна итица, жуња (Р1сиз утсНз ]!,.), такође је велпкп затнрач пчела. Она буши кошницу и из ње својим дугачкпм, правим кљуном вади и једе не само пчеле но и мед. Рода у овом обзиру није боља: она радо напуни пчелама своју вољку, где их се може наћи до внше стотина. Жура (Мегорз арјав1ег Р.) и Реппз ар1У0гтз Сиу. (једна грабљивнца) такође су жестоки непријатељи пчела. Најиосле треба обратпти пажњу и на сврачка, Мизс1сара аЈпсарШа Б., Бизстја гићеси!а К. В1. и плиску, па п на самог врапца, који, бар у извесннм тренуцима и под извесним иогодбама, не црезире своју храну нанравиги од овпх драгоцених инсеката (пчела). М. М. Томи^

ПРОСВЕТНИ ДОБРОТВОРИ

Председник одбора Гушићеве задужбпне Госиодин Сима ЛмвковиК директор гимназије у пензији писмом од 20. маја тек. године изволео ми је саопштити: 1.) Да је пок. М. Гушић, и сву своју готовину завештао на добротворне цељи и да је покојник на-

редио, да се из његове готовине, установе два Фонда: један за потпомагање сиротиње у Крагујевцу и удају сиротних девојака; а други „за помагање сиротнпх ђака овд. гимназије и овд. В. Ж. Школе," 2.) Да готовина пок. Гупшћа, која се налази на каниталисању код овд. окружне штедионице износи данас 33.14Г67 дин.; и 3.) Да је одбор Гушићеве задужбине 18 ов. мес. решио да се изврши наредба пок. Гушпћа и да се готовина подели у ова два Фонда што је извршено, с тим, да ће се интерес од друге половнне ове готовине од 1 јануара 1899. г. издавати за сиромашне ђаке и ученице В. Ж. Школе, директору Гимназнје и управитељици В. Ж. Школе. Како готовнна задужб. Гушићеве износи 33.14Г67 дин. а половина од ове одређена за помагање сиромашних ученика-ца 16.570'83 дин. то половина од ове суме или четвртина од целокуине готовине иок. ГушиКа у 8.285-41 дин. ирииада сиротним ученицима иовереног ми завода и од ирихода и интереса од ове суме иомагаАе се сиромашне ученице крагујевачке В. Ж. Школе. Пок. Милован Гушић био је до сад најве&и добротвор женске омладине, он је све своје имање где је данас смештена краг. В. Ж. Шк. оставпо држави и дао могућности да се у Србији отвори други средњи завод за више васпитање женске омладине, а овим фондом за помагање сиромашних ученица овд. В. Ж. Шк. иок. ГушиЛ иостао је највеАи добротвор сиротиње ђачке у повероном ми заводу. Г. Сими Живковићу, директору у пензији, као председнику, г. Ж. Остојићу нроти, г. Мити Стојковићу председнику прв. краг. суда, г. Милану Николићу трг. и г. С. Бадњевцу, председ. општ. суда, као члановпма задужбпне Гушићеве, у име снротиње ђачке у новереном ми заводу, благодарим, што нису жалили труда, те су за тако кратко време по смрти пок. Гушића, привели у дело последњу вољу пок. Гушнћа, што су после сазидане велелепне зграде у којој је В. Ж. Школа, извелп и образовање овпх Фондова, те тако дали могућности да и сиротиња ђачка иовереног ми завода што пре сазна за свога највећега добротвора цок. Милована Гушића бив. вој. капетана у пензији. 27. маја 1898. год. Крагујевац. Управитељица краг. више жен. школе, Круна Ж. Аћимовића.

Четрнаест грађана општине медвеђске (срез трстенички) дали су 20 - 10 динара да се купе књиге за поклањање одличним ученицима школе медвеђске цриликом годишњих испита. Управа школска срдачно благодари дародавцпма на поклону п на бризи о школи. Нека им је хвала и са наше стране.

Радисав Гавриловић, мех. из в. Рековца, поклонно је 8 комада књига у вредности четири динара, да се раздаду одличннм ученицима рековачке основне школе о годпшњем исниту шк. 1897—8 год. Управа рековачке основне школе бдагодари г. Радисаву на учињеном поклону.

• » џ 4