Prosvetni glasnik

485

Изложба у Будшнину. — Чоси у Будшшшу снремају со, да 1900. године приреде велику изложбу, на којој ће се иоказати цео развој иидустрије, заиата, школа и пољоиривреде на југу Чешке. Излржба ће имати чисто чешки карактер, те ће на њој учествовати само чешки излагачи. * Про гиву иушења. — У Данској је иушењо у омладини врло раширено, те је издана нарочита законска забрана противу пушења код омладине. Тако забрањује се продавцима да нродају дуваи деци исиод 16 година. У селу смеју иродати деци дуван само оида, ако их старији ношљу. Старијима је забрањено, да деци дају дувана и у опште да им донуштају иушење, н ко се протнву овога огреши, казни со новчаном казном или затвором.

ВЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ Нанзеџ хоКе и на јужнн нол. Чувени иоларни иутник Ђ-г 1'гИјој' Уапзсп, којн је доиро на север до 86° н 14' сев. ширине и то нрилично заобилазиим путем, прошле (1897. г.) зиме држао је неко време у Америци своја предавања о томе. Његов пратилац Нја1таг Јоћаппзеп казује интересангну вест, како Нансен сада нланира једиу ексиедицију на јужни нол. Ово предузећо треба да буде веће иего оно на северни пол Осим лађе п 1?гат" нмаће још једиу велику лађу, коју ће крстити именом „ 81агЈсоМег." Требаће и многе псе да поведе. У експедицији би учествовао велики број научара. Јсдна лађа требаће да уђе међу ледене санте, колико је могуће даље, н док се унраво не замрзне; од те тачке онда да се нраве експедиције на саикама. Друга ће лађа нловити норед глечерског северног (нрема полутару) окрајка, н нредузети мерења дубине, даље истраживатн суву земљу н друга научна истраживања чннити.

Зашто је вожа у Негара црна ! — Треба наЈнре да се зна, да до данас не могасмо наћн доброг разлога, да себн објаснимо, у којој јо сврси ирнрода створила црном кожу у раса, које живе у троиским климатима (поднебљнма). Нашн класички иојмови из Фнзике казиваху нам, да је црнило унраво боја, која највише апсорбује топлотне зраке, и сваки нокушај телеолошког објашњења судараше се с овим Фактом, којн указиваше да јо провиђење ногрешило н окривљаваше га, да јо негарску кожу уираво снабдело бојом, која ће телу да повећа муке од жарког сунца. Опити. којо је чинно Ђис1аих о хсмијској моћи светлости — о тз. хемијском актинизму — упорођеном с хемијском моћи саме топлоте, иоказали су, да топлота, која сама за се врло слабо дејствује разлажући или тачније речено сагорсвајућн, добија врло велнку моћ за ово у светлости. Дакле, да се тело бори против сагоревања дејством сунчане тоилоте, довољно јо да је заштићено од његових светлосннх зраковД. Тако јо италијански физиолог Моззо могао показати, да су ожоготине пронзведене на кожи човека, којп борави на високим планинама, веома мање, кад

се ко:ка оцрии чађу, што на нрвн мах изглода парадоксално. Дакле, ми сада знамо, да црнило, и ако повишава температуру, доста умањава светлосно дејство (задржавајући светлост у се, те да не нродре до крви, ношто сс црни бојеии пигменат налази саио у слузном или Малиигиеву елоју иокожице, а не и у крзну), да, укунно, умањи н што више уништи оно сунчево дејство, које бн човеково тело сагорело. Што су дакле Негри црни, то ннје зато, да би имали мањо топлоте, него да не би од ње изгорели.

Плод евочац. — У Америци расте једиа биљка, чијн плод садржи малу ларву од леитира Сагросарва 8аШ1аиб. Та биљка јо један шиб доста редак, пронађена је у једном риту од нола квадр. миље у околини вароши А1атеа-а поред Шо Зонога у Мексици. Плод њен но својој деоби у окца личи на илод од курковиис ( Еуопутиз Еигореиз К; пор. СеКа^гасеае), али свако овце различно по об.шку нма ире Форму на семсна од ТгорасоЈиш тајиз нли каФена зриа. Плод је овај нодељон у три по величини једнака дела, два од овнх садрже но једио мало црно а сфорично семе, а трећо јс уточиште поменутој малој ларви, дужине 11 а ширине 3 мм. Кад је и.10д зроо, он пада на земљу н иуца. Део који еадржи ларву одмах со иокреће, и, скачући на оеобити начин, удаљује се од дрвета, на коме је илод родио, н тако со семење овога нлода растурн на воћу даљину. Мотив овим покретима још нијо добро нознат. Један швајцареки зоолог, Е. Ј)е11езег1, мисли да се животиња, бојећп се да не будо изненађена од непрнјатеља, инстинктивно удаљује од места, гдо се родпла н нала. Она ио свој прилнци много не једе н за дуго нс тражи да изађе нз свог обмотача: на иротив, она је еамо срећна, што је овако затворсна у њсму. Ако се направн мала руна на једном од чауриних зидова, гдо се ларва завукла, оиа се одмах стави у рад, да ноправн штету н за кратко време она је покрила рупу фииим свиластим илатном као паучина. Учшшвши то, она нонова предузима своје скокове и путовања. Буде ли зрно нак доста издробљено, његов обитавалац још јо у ставу да га оправи. ' Средство да нлод учиии врло активне покрете јосте да се загреје површина, на којој со одмара. Ако се загреју мало, чауре чине скокове од 5—6 мм. внсине. Ако се хоће да се престане кретати, ваља само такнути плод. Овај плод сазрова у јулу и августу; ну не губн моћ клијања нн до маја идуће годиие. Нс подноси много хладиоћу н треба метнути га на суво и осветљено место, а нарочито довољно тоило, н то ирвснствено од сунчане топлоте. Најносле на први мах изненађујо лаика то, што се у почетку на овнм плодовнма не впди ниједна рупа, ниједан канал, који би показивао, куда је ннсекг ушао. Алп је ту случај као и с нашнм црвљивим илодовима. Овде имамо једну тз. неиаразитну симбиозу (удружсњеЈ. Инсекат је снео јаје још у цвет и то у његов илодиик; том је нриликом он један несвестан посродник за биљкино оплођење, вршећи нмподинизацију