Prosvetni glasnik

556

КОВЧЕЖИЋ

новом закону, Срп. хем, друштво; Школске кретање: Бројно стање ученика средњнх школа у Краљевини Србији за 1897.—98. шк. годину; ПроФесорско Друштво : из Управиних заиисника; Лични гласови; БиблиограФија и прикази; Ковчежић и Од уредништва. * Учитељски Весник, учитељски лист. Уређује и издаје Јов. Максимовић, учитељ у Београду. Година V. Београд. Штампарија Мате Јовановића. Свеске 19., 20. и 21, овога. учитељскога листа изишле су уједно са овом садржином: Закон о Народним Школама; Извештај са XV учит. скупштине, од Оригена; Из школског живота, од Т. М.; Листак: Јубиларна изложба у Бечу, од Орнгена; Кратке вестп; Читаоцима. * јЧаргеДак, са§ор18 т исИе1је, и8§аја1е1је 1 з\-е рг1ја1е1је т1ас1ен, ^азИо „Нгуа18ко§а реДа^одцбкокпјјгеупод гћога," и „бауега ћгу. исИеЦбкШ с1гиб1ауа," 1з<1аје §а .,Нгу. реЛад. кпјиеу. г1»ог," Ивка С. АИзгеМ (Ј. ЛУШазек). Тесај XXXIX. V 2а 8 гећи. У сеитембру су изашлп 34., 35., 36. и 37. број са лепом садржином.

Ручни рад. Лист за мушки и женски ручни рад у срнској школи. Издаје и уређује Јов. С. Јовановић, учитељ. Година I. Београд. Изишао је број 8., 9. и 10. уједно са овом садржином: III учитељски курс за ручни рад, од Мргода; Упуства за практичне ручне радове: нешто из пчеларства ; Белешке и Нашим читаоцима. „Ручни Рад" излази један пут у месецу. * Земљорадничка Задруга. Орган Савеза Српских Земљорадничких Задруга. Излази месечно. Уређује Уређивачки Одбор. Београд. Државна Штампарија Краљевине Србије 1898. Изишла је свеска за септембар са овом садржином: Савез Српеких Земљорадничких Задруга (Трећи конгрес); Један облик штедње (потрошачке задруге); Штедња на селу; Шта нам показује преглед земљорадничких задруга; Земљорадничке задруге пред Народном Скупштином; Земљораднички артели у Русији; Задругарство у Србији ; Задругарство на страни; Стање Главне Земљорадничке Задруге; Разне вести.

ПАУН СПАСИЋ

СУПЛЕНАТ НИШКЕ 1'ИМНАЗИЈЕ

13. септембра ове године преминуо је у Пироту Паун Спасић, супленат ппшке гпмназије. Ово је четврти наставник средњих тпкола, кога нам је прерапа смрт у овој години уграбила. Пок. Паун је рођен 24. јуна 1870. године у Мрзенпци, среза расинског, округа крушевачког. Основну Школу свршио је у Стадаћу, нижу гимназију у Крушевцу вишу гимназију и испит зрелости у Београду. После положеног псппта зрелости уписао се у историјско -Филодошки одсек Велике Шкоде, и свршио га 1893. године. 11о свршеној Великој Школи постављен је за предавача у пиротској гимназијп.и у Пироту је остао до смрти. 10. септембра ностављен је за суплента у нишкој гимназији. Пок, Паун провео је пет година као наставннк српске и оиште историје у пиротској гимназији. За све време наставнпчкога рада одликовао се ретком вољом и примерном вредноћом у послу, н тиме је стекао љубав својих ученика и ноштовање својих другова. У животу је био скроман и миран. За свога краткога века пок. Паун је, поред школскпх н других својих послова, доспевао, да иривреди п књижевности. У друштву са својим школским другом Рад. Агатоновићем израдио је историјску расправу у две књиге „Српски устаици протпву Турака, у вези с народним сеообама у туђину 1459.—1814.", коју је одбор београдске општине наградио првом видовданском наградом. Био је сарадпик Наставника, Учитеља, Весника српске цркве и илустрованог књижевног листа „Искре". Школа је у пок. Пауну изгубила вредна и спремна радпика, а ученици доброга и заузимљивога наставника. ' : - Лака му српска земља!

О дговории уредник : Јован Миодраговић

ШтАМПАНО у ДРЖАВНОЈ ШтАМНАРИ.ТИ