Prosvetni glasnik

/

66 шкодски

гајмика, те снречити сваки засгој и свака :иоуиотреба. Запази-о еаи да неке ишоле ие прпмају стручних лпстова, и ако има одрсЈена су.ма у шв. буцету за иабавку лпстова; ваљало би с тога најстроже нрепоручити свима школама, да одмах у ночетку шк. године ношаљу претнлату за листове за целу годину. Корисну установу ђачких књижница нашао сам само у алексиначким основнмм школама; иначе их нигдс у срезу нема, ма да су од големе корисги, нарочито за продужие школе и као основа будућим сеоским књижницама. У погледу личности имам да ианоменем ово што нде. Учитељица I. разр. добрујовачке школе жели да буде премештена, *ио потреби службе, нз овог места у неко место ближе Веограду, н. пр. Обреновац, Младеновац, Смедерево. Факат је да она својом платом издржава »своје сестре н браћу у Београду; с тога сам слободан нредложити, да јој се учини по жељи. Сем тога је овај премештај потребан и зато, шго се она пије могла да слаже са управитељем својим; као почетници, њој је веома потребно унуство старијих, нскуснијих наставника. Бовански учитељ не жели да остане у Бовну; овде не може, услед разЈих сметња, да постигне жељени успех, с тога би ои желео да буде премештен, по потреби службе, у Чајетину на Златибор. Кад се има у виду, да је бованској школи потребна свежа, јака радна снага, онда би му ваљало испунити жељ ; у. Морам још номенути да пемаран школски радник, као што је управитељ овд. основпих школа, г. И. Маринковић, не треба да остане у томе положају, јер би то значило потпомагати немар нрема школи. Управитељ мора бити најбољи и највреднији учитељ, који ће осталима служити за углед. С похвалом морам поменути оснивање двеју корисних ђачких дружина: пољопривредпе дружине у Алексинцу и стрељачке дружине у Добрујевцу. Прву је основао г. Игњат Маринковић, уз сарадњу г. Дим. Станковића, овд. учитеља. Њиховим заузимањем и сарадњом г-ђе Христипе Јовановићеве, овд. учитељице, одржавала се и напредовала је алекснн. ђачка пољопривредна дружина. Стрељачку дружину у Добрујевцу основао је там. управитељ, г. Свет. Богдановић. Зднимање у поменутој дружини имало је видна утицаја на ђаке, јер се на њима могао приметити дух храбрости, витештва. Дајући и овом прилнком израза општем уверењу, да ће сталан надзор бити у стању да много јаче крене у напред основну наставу, част ми је изјавити своју захвалност на указаном поверењу. 5. јула 1898. г. Алексинац. Нетар М. Илић, лрофесор Учит. Шк.

летоиис VIII г. Милоша Ведицкога, надуорника ;;а срезове иодгороки и кодубарски окр. ва .Бевског Госиодинц министру аросвете и цркв. аослова Одликован Вашим новерењем прегледао сам оспоние школе у срезовима иодгорском и колубарском, окр. ваљевског и у Јовању среза и окр. ваљевског. У прилогу нод •. подносим 28 листа иодатке за поједине наставнике и школе — а у прилогу под - јј. статистичке нодатке о наставницима и ученицима, а овде, у овоме нзвештају, номеиућу само оно, на'што, по моме мишљењу, треба скренути нарочиту пажњу. Ја сам имао да оценим рад 27 иаставника 18 учитеља и 9 учитељица — и рад у једпој школи — III разред у Осечини — где није било наставника, јер је он у половини маја премештен у други округ. Мени је мило, Господипе Министре, што Вам овде могу изјавити, да је рад и успех наставника у оиште за похвалу. И као што задовољава рад у школи, исто тако задовољава и рад ван школе, рад учитеља као грађана. Но и овде има изузетака; нађе се по нешто што не може никог задовољити, нађе се по нешт.о, што служи на штету школе, наставе и учитеља. И о томе ћу проговорити неколико речи: У Јоваму, среза ваљевског, нре две године довршена је нова зграда за школу. У тој школи сада ради Антоније ЈереммИ. Нрема времену, кад је зграда подигнута, надао сам се, да ћу наћи школу чисту, уређену, снабдевепу свима потребама и училима. Ово је требало очекивати и према самоме раду и успеху наставникову. Али сам нашао противно. Школа, и ако је нова зграда, толико је напуштеиа, да ничим не личи на школу, већ пре на пеку рушевину. У њој је све јадно и жалосно: леп опао, прозори поразбијани, крила ирозорска одваљена, зидови неокрсчени, прљави... и све тако стоји иа очима свих грађана. И све је то кривицом самога нредседника Косте Алексића, коме је школа носледња брига а коме је школска каса један леи извор. Буџет ове школе износи 3212 динара. — И ако је у ову суму унесеиа и отнлата за школу, опет остаје довољна сума да се школа снабде свима потребама. Међутим школа. нема нигде ничега, нема ни намешгаја, ни учила, ни осталога материјала, и ако се буџет троши. А ово је све са неправилнога руковања, што очито показују ова два примера. Председпик је за школу набавио слику Њ. В. Краља Александра I. Слика је тако прљава и у јадном стању, да се таква никако не би смела обе-